Optimalni rok za setvu pšenice završio se pre desetak dana, ali pojedini ratari u Srbiji još uvek seju ovu važnu žitaricu, suočeni s mnogobrojnim izazovima koje donose klimatske promene i ekonomski pritisci. Iako agronomi savetuju da se pšenica može sejati do 15. novembra, upozoravaju da kasnija setva može ugroziti sposobnost biljke da se pravilno pripremi za zimske uslove.
Uspeh i izazovi
Prošlogodišnja žetva pšenice u Srbiji obuhvatila je površine od oko 550.000 hektara, a prinosi su bili solidni, ali ispod očekivanja zbog sušnog leta i visoke temperature koje su ubrzale sazrevanje. Ipak, ove godine finansijske teškoće dodatno su opteretile proizvođače, s obzirom na nisku otkupnu cenu pšenice i rastuće troškove đubriva i goriva. Kao odgovor na te uslove, neki ratari najavljuju korišćenje semena iz sopstvene proizvodnje, poznatog kao "seme sa tavana", umesto deklarisanog semena.
Nedavni dogovor između Ministarstva poljoprivrede i proizvođača obezbediće subvenciju od 10.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme. Očekuje se da će ovo finansijsko podsticanje pomoći proizvođačima da poboljšaju kvalitet setve, što može rezultirati većim površinama pod pšenicom nego prošle godine. Prema rečima Sunčice Savović, direktorke udruženja Žita Srbije, očekuje se da će površine pod pšenicom dostići 500.000 hektara, uz mogućnost povećanja na 580.000 do 600.000 hektara.
Stručnjaci ističu da su sredinom oktobra vladali idealni uslovi za setvu, vlaga u zemljištu i odgovarajuće temperature. Prof. dr Miroslav Malešević, stručnjak za pšenicu, potvrdio je da je pšenica koja je posejana između 10. i 20. oktobra već stigla do trećeg lista, dok je setva nakon tog perioda rezultirala neujednačenim klijanjem zbog nedostatka vlage. Ratari su savetovani da pređu valjcima preko oranica kako bi se vlaga povukla iz dubljih slojeva zemlje i omogućila ujednačeno klijanje.
Autor fotografije: Goran Mulić
Od ostalih ozimih kultura, ječam zauzima značajne površine, pa se procenjuje da će biti posejan na oko 90.000 do 100.000 hektara, dok je uljana repica, iako sa manje zasejanih površina zbog kasne suše, zauzela više od 35.000 hektara prošle godine. Na području južne Bačke, ječam je posejan na oko 3.500 hektara, dok se tritikala, žitarica koju najviše koriste stočari, prostire na oko 800 hektara.
Iako se ratari trude da prate preporučene rokove, uslovi na terenu nisu uvek idealni, što povećava rizik od smanjenih prinosa. Ipak, uz podršku države i odgovarajuće tehnike setve, proizvođači se nadaju da će ovogodišnja pšenica doneti bolje rezultate nego prošle sezone, obezbeđujući tako stabilne zalihe za domaće tržište. Pored toga, domaće zalihe pšenice i dalje su jake, sa viškom zaliha iz prethodne godine i očekivanjima za vrhunski rod ove sezone. Kao rezultat toga, očekuje se da će Srbija imati više od 2,5 miliona tona pšenice na raspolaganju za izvoz. Što se tiče ostalih useva, izvoz soje i uljane repice i dalje ima dobre rezultate, a Srbija postaje značajan snabdevač EU.
Izvor: Dnevnik
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)