Prirodne nepogode, kao što su poplave, suše i olujni vetrovi, postepeno se povećavaju poslednjih godina. Sa klimatskim promenama, očekuje se da će ove nepogode biti sve češće i izraženije. Izloženost takvim nepogodama u zemljama Zapadnog Balkana je najveća u Evropi. Poljoprivredni sektor najviše zavisi od klime i vrlo je osetljiva na klimatska variranja i promene. Prirodne nepogode negativno utiču na useve, a naročito na neke biljne vrste, kao što je soja.
Pročitaj još: U somborskom ataru u toku je setva soje, suncokreta i kukuruza
Prosečan prinos soje u Srbiji je oko 2600kg po hektaru, što je iznad svetskog proseka, ali je prinos veoma neujednačen i u zavisnosti od godine, odnosno vremenskih uslova tokom vegetacionog perioda, varira od 1700 do preko 3500kg po hektaru, a prošle 2024. godine je bio značajno manji, u nekim rejonima čak i ispod 500kg po hektaru.
Sorte soje se dele u grupe zrenja, prema dužini vegetacionog perioda, a u Srbiji se gaje sorte soje grupe zrenja 000, 00, 0, I, II, i III. U ekološkim uslovima Srbije, optimalno je gajiti sorte soje grupe zrenja I. Sorte grupe zrenja 00 i 000 imaju toliko kratku vegetaciju da se mogu gajiti kao postrni usev. Soja traži plodno, rastresito, dobro aerisano zemljište, sa dubokim orničnim slojem, neutralne pH reakcije. Za uspešnu proizvodnju soje potrebno je oko 600mm padavina tokom vegetacionog perioda, ali uz povoljan raspored ova količina može biti i manja.
Pogledaj kako izgleda setva kukuruza u Sremu OVDE
U našim uslovima gajenja imamo potrebnu količinu padavina, ali tokom cele godine. U godinama sa manjkom padavina soja veoma pozitivno reaguje na navodnjavanje. U periodu cvetanja, oplodnje i formiranja mahuna soja dostiže prvi maksimum u potrebama za vodom, u suprotnom slabije će formirati mahune i imati manji broj zrna. U periodu nalivanja zrna soja ima drugi maksimum u potrebama za vodom. Tokom letnjih meseci veoma visoke temperature utiču na smanjenje prinosa, a koje su obično praćene zemljišnom i vazdušnom sušom.
Pročitaj još: Ostaje li kukuruz kralj polja?
Poslednje decenije preporučena je praksa da se u proizvodnji koriste sorte soje koje su na tom rejonu u ogledima postizale visoke i stabilne prinose, birati terene za gajenje soje, što je možda jedan od ključnih faktora za uspeh, a to znači izbegavati nagnute terene, a birati ravne parcele koje su blizu reka, u nižim nadmorskim visinama gde ranije u toku večeri se spuštaju temperature vazduha, gde ima više vazdušne vlage i gde se u pre podnevnim časovima sporije povećava temperatura. U takvim uslovima u sortnom makroogledu soje u organizaciji PSSS Smederevo, čak i prethodne godine su postignuti prinosi od 2000 do 3200kg po hektaru.
Korišćen materijal prof.dr. Slavena Prodanovića
Goran Pavlović
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)