Realna bruto dodata vrednost (BDV) u oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Srbiji smanjena je 7,6 odsto u 2024. godini, a glavni uzroci su suša i niske investicije. To je izjavila vanredna profesorka Univerziteta u Novom Sadu Tatjana Brankov, za Betu, savetnica ministra poljoprivrede, na naučno-stručnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) posvećenom posledicama suše po srpsku poljoprivredu.
Pročitaj još: Kakve su prognoze za ovogodišnju setvu soje?
Brankov je navela da su ekstremne suše sve učestalije od početka 21. veka, naročito u godinama 2000, 2003, 2007, 2012, 2017, 2022. i 2024, i da ozbiljno ugrožavaju sve grane agrara. Posebno teška situacija zabeležena je u područjima gde se stoka hrani na pašnjacima, poput Pešterske visoravni i Stare planine, gde napasanje ove godine praktično nije bilo moguće.
Takođe, očekuje se i pad proizvodnje voća od osam do 12 odsto.
Kako je istakla, u svetlu očekivanih češćih suša, neophodna je efikasnija primena mera adaptacije. Ministarstvo poljoprivrede planira jače ulaganje u infrastrukturu za navodnjavanje, a ove godine biće nastavljen projekat Republičke direkcije za vode, kojim će se do kraja 2026. godine stvoriti tehnički uslovi za navodnjavanje 127.000 hektara zemljišta.
Brankov je ocenila da je važno prilagoditi pakete osiguranja potrebama poljoprivrednika, a Ministarstvo će u saradnji sa osiguravajućim kućama raditi na pojednostavljenju procedure za procenu štete i isplatu naknade. Pored toga, planira se i podsticanje upotrebe kvalitetnog sertifikovanog semena.
Pročitaj još: Kako je rodila pšenica?
Naglasila je da će kreiranje mera za unapređenje otpornosti agrara zavisiti od razmene znanja i ekspertskih predloga. Predsednik SANU Zoran Knežević je ocenio da, iako su posledice klimatskih promena sve vidljivije, od poljoprivrede se i dalje očekuje da značajno doprinese razvoju zemlje. Odbor za selo SANU, kako je rekao, predložio je niz mera koje uključuju korigovanje plana rejonizacije, povećanje udela ozimih useva, proširenje površina pod navodnjavanjem, izgradnju akumulacija, čišćenje kanala, širu primenu solarnih sistema za kap po kap sisteme i upotrebu sorti otpornih na sušu. Od sprovođenja tih mera, zaključio je Knežević, zavisi i sigurnost prehrane stanovništva.
BONUS VIDEO:
