Dvomesečna suša nanela je ovog leta veliku štetu usevima poljoprivrednika, ne samo u Srbiji već i celom regionu. Gubitak u prinosima meri se stotinama miliona evra, a prema procenama Privredne komore Srbije, ukupna šteta na ratarskim kulturama u Srbiji, koje su najviše postradale, iznosiće više od 600 miliona evra. Kod voća i povrća je nešto bolja situacija, ali suša je i tu uzela danak, pa gubitke imaju i voćari u povrtari.
Ono što je u ovom momentu sasvim izvesno, nakon svega šta se (iz)dešavalo sa sušom – sektor poljoprivrede sigurno neće doprineti ukupnom rastu BDP-a u ovoj godini. Na to ukazuju i podaci publikovani u časopisu „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), koji pokazuju da je u prvih osam meseci procenjeni pad dodate vrednosti sektora poljoprivrede iznosio oko pet odsto, što se i ranijih godina dešavalo, ali tada je smanjenje bilo neznatno, jedan procenat, najviše dva odsto.
„Pad u sektoru poljoprivrede mogao bi se do kraja godine produbiti i na oko osam odsto, pri proceni da će dodata vrednost u stočarstvu ostati na nivou iz 2023. godine. Nepovoljni klimatski uslovi najviše su štete naneli kukuruzu (pad od oko 23,5 odsto) i većini kultura industrijskog bilja, gde je proizvodnja barem za petinu manja nego lane”, navodi se u analizi MAT-a.
Komentarišući ove podatke, kao i prognoze daljeg pada poljoprivrede u BDP-u, agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da se efekti loše godine u poljoprivrednoj proizvodnji još uvek sabiraju i oni će svakako imati dugoročne posledice na ukupnu nacionalnu ekonomiju.
– Primarna biljna proizvodnja najviše utiče na loš finansijski bilans, jer praktično sa dve trećine participira u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. To se, pre svega, odnosi na žitarice, uljarice i industrijsko bilje, pa i voće i povrće, dakle kompletan primarni agrar, što će se u krajnjoj liniji reflektovati i na stočarsku proizvodnju. To je svakako glavni razlog koji će uticati i na pad BDP-a u poljoprivredi, navodi Galetin.
Kada se budu znali konačni rezultati jesenjeg ubiranja plodova, smatra Galetin, to će još drastičnije uticati na finansijski efekat učinka poljoprivrede i proizvodnju.
– Tu prvenstveno mislim na kukuruz i soju, koji su izuzetno podbacili, kao i suncokret i šećerna repa. Faktički, kod svih biljnih kultura, osim kod pšenice, imali smo lošu godinu, ističe Galetin.
Ova sušna godina donela je velike izazove, kako za proizvođače tako i za industriju šećera u Srbiji, posebno u kontekstu globalnih klimatskih promena i tržišnih turbulencija. Sezona prerade šećerne repe počela je mesec dana ranije nego obično, zbog dužih sušnih perioda, koji su značajno uticali na prinos i kvalitet šećerne repe.
Koliko je situacija u proizvodnji šećera teška, pokazuju i finansijski podaci. Od 13 firmi, koje su registrovane za obavljanje delatnosti prizvodnje šećera u Srbiji, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, čak pet kompanija nalazi se su u procesu likvidacije ili stečaja, što će se svakako odraziti na ukupan bilans učinka prihoda u poljoprivredi.
Za poslednjih 20 godina ovo je sedma suša koja je pogodila poljoprivredu i useve poljoprivrednika u Srbiji. Svakako po razmerama nije najveća, ali njena učestalost i intenzitet trajanja nisu za potcenjivanje, s obzirom na to da se u proseku događa svake treće godine. Osim na ratarske useve, suša je uticala i na sveukupno stanje proizvodnje u stočarstvu, kao i sve izraženiji uvoz mesa.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, do kraja avgusta uvezli smo 302.000 svinja do 50 kilograma i za to platili 36,2 miliona evra. U istom periodu naši klaničari i trgovci kupili su 28.080 tona različitog, uglavnom zamrznutog mesa za 98,4 miliona evra. Uvezli smo i 19.030 tona goveđeg mesa i čak 8.355 tona pilećeg mesa za 17 miliona evra.
U Udruženju za tovno govedartsvo „Agroprofit“ izračunali su da, kada se uvezeno svinjsko meso uporedi sa živom merom svinja, proizilazi da je to farma od 280.000 tovljenika.
– Kada se ista metodologija primeni na uvoz junećeg mesa, onda je reč o farmi veličine 3.800 grla prosečne težine od 500 kilograma i iznosu od 12,8 miliona evra. Za mašinski obrađeno meso, oko 1.000 tona, platili smo 1,6 miliona evra. Ako istim obimom nastavimo uvoz, prevazići ćemo sve do sada negativne rekorde, rekao je Čedomir Keco, predsednik ovog udruženja.
Keco zamera nadležnim državnim organima da ne vode dovoljno računa o procentu učešća stočarstva u poljoprivrednoj proizvodnji, s obzirom na to da imaju različite procene. Jedni tvrde da to nije više od 20 odsto, a drugi 30 odsto.
– Dobro je da su i jedni i drugi saglasni da bez 40 do 50 odsto učešća stočarstva u poljoprivrednoj proizvodnji nema stabilne agroindustrije, pa samim tim i većeg učešća u BDP-U, ističe Keco, uz napomenu da revitalizacija svinjarske proizvodnje prvo mora da krene od zabrana ili ograničenja na podnošljivi nivo uvoza mesa, a isto i uvoz ograničenih količina zamrznutog mesa svih vrsta – starosti do šest meseci.
U ovom momentu i ratari i stočari mogu samo da se podsećaju na vreme kada su se radovali dobrim prinosima i cenama stoke, jer to je istovremeno značilo i siguran otkup i značajan prihod za domaćinstvo. Danas ratar – što više proizvodi, zbog depresivnih cena i uvećanih troškova – manje dobija. NJegov proizvod, nažalost, sva manje vredi na tržištu. Dovoljno je samo letimično pogledati uporedne analize cena na novosadskoj Produktnoj berzi i doći do takvog zaključka. Pšenica trenutno vredi nešto više od 21 do 22 dinara dinara bez PDV-a. Ništa nije bolja situacija ni sa kukuruzom, čija cena već mesecima, u kontinuitetu, varira oko 20 dinara za kilogram, što je ispod osnovne cene koštanja.
Berzanski eksperti tvrde da je ovo, kad su cene u pitanju, najteži period za proizvođače žitarica u poslednjih deset godina. Kad su cene u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji manje-više stabilne i ekonomski održive, izdvajanja za poreze i doprinose, zakonski predviđena davanja prema budžetu i fondovima, ne predstavljaju veliku teškoću. Ali, sa ovako depresivnim cenama, padom tražnje, subvencijama takvim kakve jesu, ratarima je svaki dinar uistinu dragocen i strogo vode računa kako ga troše. Zato im je sada, čini se, više nego ikad, potrebna pomoć i podrška, pre svega, nadležnih državnih organa, ali i svih drugih učesnika u proizvodno-trgovinskom lancu. Treba najpre da opstanu i koliko-toliko održivo posluju, ali i znatno više doprinesu BDP-u nego što je to sada slučaj.
K. Rajević
