U završnici Petropavlovskog posta, 7. jula, proslavlja se jedan od tri najznačajnija rođenja u hrišćanskom kalendaru – rođenje Svetog Jovana Preteče, Proroka i Krstitelja Gospodnjeg. Ovaj praznik poznat je kao Ivanjdan, i posvećen je svecu koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordanu.
Pročitaj još: Porodična tradicija vikend farmera
Sveti Jovan Krstitelj je jedini svetitelj, osim Presvete Bogorodice, kojem se u pravoslavnoj tradiciji praznuje i rođenje i usekovanje (stradanje), a pored toga i Sabor, kao i tri Obretenja njegovih svetih moštiju. Smatra se zaštitnikom kumova i pobratima, a njegovo ime neraskidivo je vezano za početak propovedanja hrišćanske vere i dolazak Mesije.
Spoj hrišćanske i predhrišćanske tradicije
Obeležavanje Ivanjdana ima i duboke korene u narodnim verovanjima koja potiču još iz prethrišćanskog perioda. Vreme oko letnje dugodnevice bilo je posvećeno suncu, svetlosti, plodnosti i zaštiti useva. Ivanjdan se u narodnoj tradiciji slavi kao početak žetve, ali i kao dan pun simbolike, magijskih običaja i rituala, naročito vezanih za devojke i žene.
Zbog brojnih običaja koji su posvećeni ženskom rodu, Ivanjdan je poznat i kao "devojački praznik". Jedan od najpoznatijih običaja jeste pletenje venčića od ivanjskog cveća – biljaka koje se beru u zoru Ivanjdana. U venčiće se najčešće pletu kantarion (ivanjska trava), bosiljak, razne livadske biljke i cveće koje tada cveta. Veruje se da takvi venčići donose zdravlje i štite dom od zlih sila, pa se kače iznad vrata ili na prozore.
Pročitaj još:Običaji za Mali Božić i doček pravoslavne nove godine
U nekim krajevima Srbije, žene koje nemaju dece provlače se kroz vence od jovanove trave sa verovanjem da će im to doneti plodnost. Takođe, devojke koje žele da saznaju nešto o svom suđeniku na Ivanjdan sade zrno žita u saksiju. Na Petrovdan, 12. jula, gledaju u klice – ako su izrasle u obliku prstena, veruje se da će se uskoro udati.
Postoji i običaj da se poslednji zalogaj doručka "sačuva za san" – devojka treba da u njega hukne, zamota ga, i uveče stavi pod jastuk zajedno sa ogledalcem i komadićem drveta. Veruje se da će tada u snu ugledati lik budućeg muža.
Bilje, vatra i vinograd
Ivanjdan je i dan lekovitih trava. Prema narodnom verovanju, bilje ubrano na ovaj dan ima posebno lekovita svojstva. Zato se u zoru ili predveče izlazilo na livade i planine kako bi se brale biljke koje se kasnije suše, pakuju ili vezuju u bukete i venčiće za kućnu upotrebu i lečenje.
U mnogim slovenskim zemljama, kao i delovima Srbije, u predvečerje Ivanjdana palile su se ivanjske vatre – kresovi na brdima, uz igre, pesmu i ritualno preskakanje vatre, što je imalo zaštitno i očišćujuće značenje.
Zanimljivo je i verovanje da se tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana ne ide u vinograd, jer tada, kako se kaže, "vinograd sam raste i Sveti Jovan ga čuva". Smatra se da je to najosetljivije vreme za lozu i da tada najviše napreduje.
Budući da praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, obavezno je posno praznovanje, uz molitvu, poštovanje prirode i običaja koji svedoče o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini našeg naroda.
Tekst i foto: A.M.
