Savremena tehnologija proizvodnje oraha podrazumeva gajenje sorti sa lateralnim (bočnim) rađanjem u gušćem sklopu. U pitanju su slobodne i strukturisane osovinske forme koje predstavljaju polu i intenzivne uzgojne oblike. Gustina sadnje zavisi od plodnosti zemljišta i sorte. Manje bujne sorte idu sa gustinom 8 h 4-6 m ("lara", "čendler" i "ferno" po redu, zemljišta srednje plodnosti), tj. 8 h 6-8 m (iste sorte na zemljištima visoke plodnosti), dok "tjular" i "franket", kao bujnije sorte, zahtevaju veća rastojanja (8 h 8-10 m na srednje i visoko plodnim zemljištima).
Tehnika za bolje zametanje ploda
Slobodna osovina je posebno pogodna za zemljišta dobrog kvaliteta (duboka, bogata i navodnjavana) gde je rizik od blokiranja rasta drveta ograničen. Kruna podseća oblikom na slobodno formiranu krunu oraha. Cilj je stvoriti osu koja se izdužuje bez orezivanja kada su uslovi rasta normalni. Ovo obezbeđuje raspodelu plodova na sekundarnim bočnim granama, raspoređenim po spratovima primarnih grana duž stožine u konusnoj strukturi. Tehnika poboljšava zametanje plodova i duže održava prosvetljenost krune, ali se posebno preporučuje savijanje rodnih grana, i to kod sorti sa malim uglom otklona primarnih grana u odnosu na stožinu. Metod savijanja koji se koristi za stvaranje prave konusne ose treba prilagoditi snazi rasta grane.
Rast ose se podstiče tokom prvih godina nakon sadnje putem pinciranja vrha mladara i savijanjem grana u luk. U uslovima snažnog porasta mladara, obavezno je savijanje dva sprata rodnih grana počev od prve godine, ili čak savijanje svih rodnih grana ako su veoma snažne. Ova mera sprovodi se u julu-avgustu. Kod uspravno rastućih sorti, uklanjanje primarnog pupoljka s vratom duž stožine u prvoj godini omogućava održavanje bočnih grana otvorenog ugla koje se razvijaju iz sekundarnih pupoljaka, i koje su manje konkurentne osi. Uklanjanje grana će se razmatrati samo za bočne grane koje su previše snažne i imaju preuzak ugao grananja u odnosu na stožinu, pa se više ne mogu saviti u luk. Sve ostale grane koje se nalaze iznad 1,80 - 2 m od zemlje se zadržavaju i ne skraćuju i predstavljaju glavna područja rađanja. Da bi se zaustavio rast drveta u visinu, kada on dostigne širinu međureda, jednostavno se prestane sa orezivanjem gornje trećine krošnje. Vrh ose donosi plodove i prestaje da raste. Kod pojedinačno formiranih stabala, počev od pete ili šeste godine nakon sadnje, određene bočne grane se postepeno uklanjaju u slučaju preklapanja. Ovaj proces, koji traje tri ili četiri godine, obezbeđuje optimalnu raspodelu svetlosti sve do središta krune. Istovremeno, grane koje se drže u spiralnom rasporedu jačaju se uklanjanjem njihovih donjih grana. Ovaj proces podstiče rast najuspravnije krune i time sprečava urušavanje celokupne strukture. Ako je porast stabla blokiran, moguće je povećati snagu rasta merama poput: uklanjanjem plodova, pinciranjem mladara krajem juna i uklanjanjem mladara sa preterano oštrim uglovima grananja tokom sledeće zime.
Strukturirano oblikovanje ose se vrši rezidbom svake godine, čime se podstiče rast jakih i dobro pozicioniranih bočnih grana.
Strukturna osovina kao uzgojni oblik pogodna je za sorte sa poluuspravnim rastom grana i preporučuje se za zemljišta prosečnog kvaliteta koja ograničavaju porast krune. Ramene grane imaju spiralan raspored duž stožine, i poželjno je da su orijentisane u pravcu reda kako bi se formirao biljni sklop u vidu žive ograde. Vrhovi ovih bočnih grana se orezuju za jednu trećinu njihovog godišnjeg rasta kada im ponestane snage u porastu. Pinciranje vrhova mladara uskog ugla grananja obavlja se u junu, čime se olakšava pojava rodnih grančica sa otvorenijim uglom. Poželjno je ukloniti one rodne grančice koje su preniske ili su rastom usmerene ka međuredu, kako bi se olakšao prolaz mašina. U principu, u kruni se zadržava ograničen broj rodnih grančica, u zavisnosti od snage rasta stabla, sa dobrom spratovnošću i što otvorenijim uglom grananja ramenih grana.
Pročitaj još: Jesenji tretman bakarnim sredstvima
Neophodna rezidba
Rezidba u punoj rodnosti je neophodna za održavanje visokokvalitetnog zasada, uglavnom u pogledu veličine i prosvetljenosti krune. Podstiče prodor svetlosti u krošnju proizvodnih stabala i obezbeđuje ravnotežu između vegetativne snage i plodonošenja. U odsustvu ove rezidbe, pojavljuje se tendencija ka blokiranju vegetativnog rasta, pojava kraćih grana sa manje listova i smanjenje veličine plodova, kao i smanjenje ili odsustvo prodora svetlosti u unutrašnjost krune. Sveukupno, ovo rezultira prisustvom mrtvog rodnog drveta i slabo negovanih grana.
Pomotehnički zahvati u redovnoj rezidbi su složeni. Izrada tzv. "dimnjaka" ili "odžaka", podrazumeva stvaranje svetlosnog bunara putem čišćenja unutrašnjosti krune duž stožine i u osnovi rodnih grana (prva trećina) ili pri osnovi ramenih grana. Malo drveta se ovim putem odstrani, ali to može predstavljati gubitak od 20% tačaka rodnosti. Određivanje datuma početka intervencije može biti između 5 i 7 godina za "laru" i "čendler", između 6 i 8 godina za "ferno", i između 10 i 12 godina za "franket" i druge sorte sa terminalnim plodonošenjem.
Drugi korak u ovom procesu su intervencije na rodnim granama, jednu do dve godine nakon stvaranja dimnjaka: ukloniti višak grana koje nose plodove kako bi se podstakao prodor svetlosti. Izbegavati direktno preklapanje grana. Uklanjaju se preniske rodne grane koje ometaju prolaz mašina, posebno mašina za sakupljanje roda. Kod rodnih grančica blizu horizontalnog položaja valja ukloniti one koje su slabo negovane kao i one grane koje se nalaze ispod njih. Potrebno je ukloniti najslabije rodne grančice kao i one u suvišku kako bi se održao dobar kvalitet roda.
U slučaju osovinskih oblika krune zasadi stari šest godina počinju da se oblikuju putem konturne rezidbe. Treba početi dovoljno rano da bi se sačuvale nerazvijene rodne grane. Preporučuje se kosa konturna rezidba (veoma plitak ugao). Obe strane špalira treba orezivati iste godine kako bi se obnovila maksimalna osvetljenost i podstakao ponovni rast i zametanje plodova. Treba usvojiti ciklus od tri do četiri godine za orezivanje celog voćnjaka kako bi se održao proizvodni potencijal orašnjaka. Mehaničko orezivanje smanjuje vreme rada bez uticaja na prinos i kvalitet plodova.
Tekst i foto:
Dr Dejan Marinković
PSSS "Beograd"
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)