Ne tako davno, simbol sremskog sela Kuzmina bile su svinje, po kojima je nadaleko bilo čuveno. Danas, nažalost, obori su prazni, a vredni Sremci nisu odustali, već se i dalje bave poljoprivredom, samo su se preorijentisali na ratarstvo i povrtarstvo. I porodica Vladisavljević deli sudbinu meštana.
Pročitaj još: Šta je garancija uspeha?
Mihajlo Vladisavljević je mlad, uspešan poljoprivrednik, koji je za primer, iako ima samo 29 godina. Nastavlja porodičnu tradiciju dugu čitav vek. Poljoprivreda je bila i ostala osnovno zanimanje Vladisavljevića. Mihajlo je završio srednju medicinsku školu, upisao Poljoprivredni fakultet, vrlo brzo se oženio i vratio kući, da zajedno s roditeljima deli paorsku sudbinu.
Vladisavljevići obrađuju oko 40 hektara svoje i još toliko zemlje uzimaju u zakup. Dominira duvan na 55 hektara, a na preostaloj površini gaje kukuruz i pšenicu, potvrđujući tako da je dobro imati više kultura kako bi proizvodnja bila sigurnija.
Duvan je u ovu porodicu stigao slučajno. Krajem devedesetih godina prošlog veka, Mihajlovi roditelji odlučili su se za gajenje duvana. Počeli su sa 10 hektara, a već od 2015, kada se Mihajlo aktivno uključuje, prelaze na ozbiljnije bavljenje ovom proizvodnjom. Povećavaju površine i stižu do sadašnjih 55 hektara.
Pročitaj još: Najmlađi poljoprivrednik u selu!
Proizvodnja duvana u 2025. godini ocenjena je kao stabilna, sa dobrim prinosima i očuvanim kvalitetom – zaključili su proizvođači duvana i eksperti kompanije Japan Tobacco International (JTI) na godišnjem sastanku održanom u Laćarku.
Tokom ove godine JTI je sarađivao sa 395 farmera iz Srema, Južnog Banata i Mačve, koji su, uprkos promenljivim vremenskim uslovima, zajedničkim radom uspeli da održe stabilnu proizvodnju i visok kvalitet duvana.
„Proizvodnja je bila izazovna od samog početka sezone. Iako smo u jednom delu leta imali izražen nedostatak padavina, vremenski uslovi u drugoj polovini jula omogućili su snažan rast biljke i poboljšanje kvaliteta. Rezultat toga je rekordan prinos virdžinije od 5.152 tone, što je za oko 1,5 miliona više nego prethodne godine“, rekao je Milan Bjelivuk, menadžer proizvodnje duvana u JTI.
Vladisavljevići imaju ugovorenu proizvodnju s kompanijom Japan Tobacco International u Senti. Za njih je to sigurna proizvodnja, kojom su izuzetno zadovoljni jer ima zagarantovanu cenu. Od kompanije dobijaju kompletan repromaterijal, zaštitna sredstva, savete stručnjaka na svim poljima, čak i treninge na kojima se obučavaju za pravilnu proizvodnju. Po njihovoj preporuci, gaje francuske sorte zbog klimata koji im je najsličniji.
- Jedino je neizvesno klasiranje, jer se nikad ne zna unapred kakav će duvan biti, kaže Mihajlo. – Sigurno je da se prva klasa plaća 600 dinara, a prosečna cena za srednju klasu je 500 – 550 dinara.
Proizvodnja duvana je zahtevna i počinje u februaru, proizvodnjom rasada u plastenicima. Vladisavljevići imaju četiri plastenika 60 x 8 m, od kojih se jedan greje. Rasad je u stiroporskim tacnama u plasteniku, gde ostaje 55 dana. U tom periodu obavezna je nega, koja se sprovodi kroz četiri zaštitna tretmana, a pred iznošenje se obavlja i košenje, kako bi biljke imale što veće stablo i bolji koren. Biljke se rasađuju na otvoreno polje krajem aprila, a ove godine, zbog toplog proleća, to je obavljeno ranije, već polovinom aprila.
Za rasađivanje Vladisavljevići angažuju žene iz okolnih sela, koje dobro poznaju posao. Posle rasađivanja, sledi okopavanje koje traje dve nedelje.
Za razliku od mnogih koji imaju problem s radnom snagom, kod njih to nije slučaj. Pored domaćih radnika, meštana koje angažuju, svake godine imaju i 30 radnika iz Vranja, koji kod njih budu tokom cele sezone, a oni im obezbeđuju smeštaj.
Mihajlo podseća da je u zasadu duvana zabranjena upotreba herbicida i jedini spas su motika i špartač.
S obzirom na to da je rasađivanje sporo i teško je održati pravac da red bude ravan, Mihajlo se kao savremen, mlad poljoprivrednik odlučio za novine. Preko interneta je gledao kako bi mogao da reši taj problem. Odgovor je pronašao u savremenim tehnologijama i uvođenju autopilota. Pre dve godine odlučio je da sam investira u kupovinu autopilota koji mu je umnogome olakšao posao.
Ova proizvodnja zahteva preciznost i tačnost, tako da redovno vode knjigu polja i knjigu prskanja. To je veoma važno jer duvan traži negu, a tokom vegetacije primenjuje se dvanaest tretmana protiv štetočina i bolesti.
Do sada u usevu nisu uočeni patogeni, a biljke su dostigle visinu od jednog metra i razvile do 16 listova. Kao i kod drugih useva, ove godine je poranila i berba duvana. Nekad je počinjala 1. jula, a Vladisavljevići su ovogodišnju počeli 10. juna. Duvan se bere svakodnevno, po sekcijama, a braće se do početka ili sredine oktobra.
- Nekad se brao do prvih mrazeva, kaže Mihajlo. – Nažalost, mrazevi polako postaju retkost u tom periodu.
Potvrđujući tako da više nema kalendarskih rokova, već da se proizvodnja mora prilagođavati vremenu. Tako se, kako kaže Mihajlo, u Kuzminu, među poljoprivrednicima, koristi uzrečica – "Svake godine u prvi razred"!
Kod Vladisavljevića, berba je ručna. Odvija se na njivi i sav ubrani duvan slaže se u ramove i nosi u sušaru, gde ostaje šest dana. Vladisavljevići imaju 20 sušara kapaciteta 3 t sirovog duvana.
Kad se listovi osuše, vade se, prebiraju na trakama, pakuju u kutije i transportuju do fabrike.
S njiva ove porodice ostvari se prinos od oko 2 t/ha. Prošle godine, zbog olujnog nevremena, prinos je bio niži jer je usev pretrpeo štetu. Kako je svaka godina priča za sebe, Vladisavljevići su do prošle godine usev osiguravali od grada, a od ove i od oluje.
Mihajlo je predstavnik nove generacije mladih poljoprivrednika i veruje u nove tehnologije. Tako je prošle godine kupio specijalan remontovan kombajn iz Italije za berbu duvana. Za sada, kod nas ga ima i koristi samo jedan duvandžija. I Mihajlo planira da ga ove godine, bar probno, uvede u proizvodnju. Iako je berba kombajnom brža, nedostatak je što on ne klasira listove, a poznato je da se duvan plaća po klasama.
Zahvaljujući subvencionisanim konkursima koje raspisuje ministarstvo, na Mihajlovu inicijativu su uspeli da kupe i tri nova traktora, iako je tata Ivan više bio za nabavku polovnih. Zahvaljujući uvođenju novih mašina, proizvodnja im je umnogome olakšana.
Mihajlo poštuje savete stručnjaka, pa svake tri godine uzorkuje zemljište i obavezno zaorava žetvene ostatke. Svestan je koliki je značaj humusa u zemljištu i koliko ga treba čuvati. Nažalost, u selu više nema stoke, pa nema ni dragocenog stajnjaka.
Proizvodnja duvana je porodični posao i, osim roditelja, Mihajlu je velika podrška supruga Jovana, koja se bavi administracijom gazdinstva, prati konkurse i svog supruga u ovom velikom poslu.
Novo vreme menja i standardne navike poljoprivrednika, a bez uvođenja savremenih tehnologija, teško je pratiti trendove i ispunjavati zahteve tržišta. Vladisavljevići to dobro znaju i trude se da idu u korak sa svetom.
Tekst i foto:
Tamara Gnip
