Svake godine u manjem ili većem intenzitetu u zavisnosti od osetljivosti sorte kao i agroekoloških uslova tokom vegetacionog perioda, javlja se pepelica. To je bolest žitarica, pre svega pšenice, ječma i ovsa, koja može da redukuje prinos i do 30%. Rane zaraze utiču na bokorenje dok kasne zaraze lista zastavičara utiču na nalivanje zrna zbog čega je zrno šturo, što utiče na prinos. Prouzrokovač pepelnice je gljiva koja inficira sve nadzemne delove biljke, a simptomi se mogu uočiti u svim fazama razvoja. Kod osetljivih sorti simptomi su prisutni i na klasu.
Pročitaj još: Kakve su prognoze za nove prinose pšenice i koliko je imam na lageru od prošle godine?
Početni napad je slabo uočljiv. Primarne zaraze se ostvaruju u prizemnom delu donjih rukavaca odnosno stabla i to na onim mestima gde je usev u gustom sklopu. U povoljnim uslovima sredine bolest napreduje i širi se postepeno ka gornjim delovima biljke. Na lišću se prvo javljaju hlorotične pege u kojim se razvija bela do pepeljasto siva prevlaka tj. micelija gljive koja kasnije dobija brašnast izgled. Pege se spajaju zahvatajući sve veću površinu lista čime se smanjuje intenzitet fotosinteze. Pri kraju vegetacije u miceliji se formiraju tamnomrka plodonosna tela odnosno kleistotecije, crna tačkasta telašca pomoću kojih se ovaj patogen održava.
Pročitaj još: Polaganje pšenice uočeno i ove godine!
Vremenski uslovi u velikoj meri utiču na pojavu pepelnice, pa tako blage i kratke zime poslednjih nekoliko godina pogoduju održavanju patogena na mladim biljkama ozime pšenice. Nasuprot tome, u uslovima hladne zime, a hladnog i vlažnog proleća pepelnica slabo napreduje. Intenzivnom razvoju oboljenja pogoduje toplo i suvo vreme tokom marta i aprila, pri temperaturi od 15°S - 22°S i relativne vlažnosti vazduha od 85% - 100%. Porast temperature u poslednje vreme pospešuje razvoj pšenice pa se tako u usevima uočavaju simptomi pepelnice.
Pšenica je najosetljivija u fazi intenzivnog porasta, a kako na većini parcela pšenice ulaze u osetljivu fazu razvoja prvo i drugo kolence, jak napad pepelnice sreće se baš u usevima gustog sklopa biljaka gde vladaju povoljni uslovi mikroklime. Neophodno je primeniti niz preventivnih mera kao što su gajenje otpornih sorti, poštovanje plodoreda, uništavanje samoniklih biljaka, zatim setva u optimalnom roku, voditi računa o đubrenju naročito azotom, jer jača prihrana azotom povećava osetljivost pšenice prema pepelnici, kao i poštovanje setvene norme kako bi se prilikom setve napravio optimalan broj biljaka kojima će se smanjiti mogućnost pojave i širenja ovog oboljenja. Ukoliko preventivne mere ne daju rezultata, pristupa se hemijskim merama zaštite, registrovanim preparatima za suzbijanje pepelnice.
MSc inž. Jovana Miletić PSSS “Agroznanje”
Zaječar
