Od 1. decembra 2025. godine u Srbiji će početi da važe stroža pravila kada je reč o dozvoljenom nivou aflatoksina u mleku. Prema novim propisima, maksimalna koncentracija ove supstance biće smanjena sa dosadašnjih 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu, čime se Srbija usklađuje sa standardima Evropske unije. Iako se potez smatra važnim za bezbednost hrane i evropske integracije, izaziva zabrinutost među malim i srednjim proizvođačima mleka.
Nova granična vrednost aflatoksina odnosiće se na sirovo, termički obrađeno mleko, kao i mleko koje se koristi za dalju proizvodnju mlečnih proizvoda. Ove izmene propisane su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji je nedavno objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Pročitaj još: Ko su najveći proizvođači mleka?
Do sada je u Srbiji bio dozvoljen nivo aflatoksina od 0,25 mikrograma po kilogramu, što je pet puta više od standarda Evropske unije. Problem prisustva aflatoksina u mleku u domaćoj proizvodnji traje već petnaest godina, a najizraženiji je bio 2014. godine. Tada je, usled sušne godine i pojave zaraženog kukuruza, granična vrednost privremeno podignuta na 0,50 mikrograma, deset puta više nego što to dozvoljava EU. Iako je tada ta mera proglašena bezbednom za potrošače, zadržala se u praksi više godina pre nego što je postepeno spuštena na trenutnih 0,25.
Usklađivanje sa evropskim standardima ocenjuje se kao korak unapred u pogledu bezbednosti hrane i uslova za izvoz. Ipak, nova pravila mogu izazvati poteškoće u domaćem mlekarstvu, naročito među malim i srednjim farmama koje nemaju kapacitete za brzu prilagodbu proizvodnje visokim standardima.
Domaće stočarstvo karakteriše veliki broj ekstenzivnih gazdinstava sa 20 do 50 muznih grla, čije tehnološke mogućnosti često nisu dovoljne za kontrolu kvaliteta mleka prema EU zahtevima. Uvoz mleka dodatno otežava situaciju, jer domaći proizvođači sve češće ostaju bez otkupa, što dovodi do hiperprodukcije, pada otkupnih cena i nesigurnosti na tržištu.
Pročitaj još: Kako do milin litara mleka godišnje?
Za portal Biznis.rs Žarko Galetin je izjavio: „Šest meseci je relativno kratak rok da se brzo prilagode, ali u krajnjoj liniji negde se mora preseći jer se o usklađivanju i pomeranju ove granice govori već godinama”.
Kao jedno od mogućih rešenja, navodi se potreba za strateškom podrškom države kroz ulaganja u modernizaciju farmi i tehničku pomoć, kako bi mali i srednji proizvođači mogli da održe konkurentnost i opstanu na tržištu. Očekuje se da će nova regulativa dodatno podstaći diskusiju o pravcima razvoja domaćeg mlekarstva i njegovoj spremnosti za integraciju u evropsko tržište.
