Najava da bi osnovna direktna davanja od 18.000 dinara po hektaru ubuduće mogla biti vezana za kupovinu mehanizacije ili izgradnju objekata otvorila je ozbiljnu raspravu među poljoprivrednicima širom zemlje. Mnogi strahuju da bi takva promena zakomplikovala ionako težak položaj proizvođača, posebno posle godina suše, zaduženja i nestabilnih cena.
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Goran Filipović, kaže da je neprihvatljivo menjati svrhu jedine vrste direktne podrške koju dobija svaki registrovani poljoprivrednik. Prema njegovim rečima, takav potez mogao bi dovesti do radikalnijih rekacija poljoprivrednika, ne iz hira, već iz potrebe da se jasno ukaže na probleme.
Pročitaj još: Osnovna davanja moraće da se pravdaju računima
Stav koji je iznela Inicijativa usaglašen je na sastanku sedam udruženja: Saveza udruženja Banata, Udruženja „Srbobran“, Dolovačkih paora, Banatske crnice, Udruženja „Opovo“ i Novoseljanskih paora. Očekuje se potvrda skupština udruženja.
Povod za buru bila je izjava ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da bi ubuduće osnovna davanja morala da se pravdaju računima za novu mehanizaciju i objekte, uz napomenu da ostale mere ostaju iste. Međutim, u praksi to znači da bi novac koji je mnogima ključan za likvidnost bio „preusmeren“ na investicije koje sada ne mogu da iznesu.
– U svim zemljama direktna davanja služe kao osnovna podrška poljoprivredi i ta svrha se ne menja. Mi već seme subvencionisano sa 17.000 dinara pravdamo računima, ali osnovnih 18.000 dinara moraju ostati dostupni svima – ističe Filipović.
On dodaje da su mala i srednja gazdinstva već dovoljno opterećena kreditima. Posle više sušnih sezona, troškovi su se nagomilali, a mnogi jedva održavaju proizvodnju. U takvoj situaciji dodatne investicione obaveze nisu realne.
Još jedan problem je mogući rast cena mehanizacije, što se već dešavalo kada su ranije subvencionisani seme i mineralno đubrivo. Po Filipovićevim rečima, to bi dodatno destimulisalo korišćenje podsticaja i umanjilo efekat podrške.
Podseća i da su proizvođači tražili 300 evra po hektaru kao pomoć posle teške suše. Umesto toga, sada se suočavaju sa najavama koje doživljavaju kao korak unazad, smanjivanje već postojeće podrške.
Pročitaj još: Suša pojela rod, seljaci traže pomoć od države
Poljoprivrednici poručuju da nisu protiv ulaganja u razvoj i modernizaciju, ali da osnovna podrška mora ostati ono što jeste – pomoć u teškim godinama i oslonac za sve koji obrađuju zemlju. Bez stabilne osnove, teško je očekivati ozbiljan napredak, ma koliko domaća sela žele da idu napred.
Izvor: AgroTV
