Proizvodnja u Srbiji za deceniju manja za gotovo petinu

U poslednjoj deceniji poljoprivreda u Srbiji beleži zabrinjavajući trend — površine pod šećernom repom i ukupan rod značajno su se smanjili. I dok su mnoge kulture klonule pod udarima suše i ekonomske neizvesnosti, šećerna repa koja nekada bila stub domaće proizvodnje — danas jedva uspeva da sačuva kontinuitet. Najnoviji podaci pokazuju da je ova kultura suočila sa ozbiljnim padom.

Šta kažu brojke

• Prema podacima Republički zavod za statistiku (RZS), 2025. godine je pod šećernom repom zasejano 34.382 hektara. Očekivani rod je oko 1.806.349 tona, sa prosečnim prinosem od 52,5 tona po hektaru.
• Ipak, u odnosu na desetogodišnji prosek, proizvodnja je pala za 16,8%.
• U odnosu na prošlu godinu, pad je ipak manji — proizvodnja je manja za oko 6,1%.

Zašto dolazi do pada

Pad podseja površina — neposredno posle loše prošlogodišnje proizvodnje, broj hektara pod repom je smanjen.

Iako je šećerna repa pokazala izvestan nivo otpornosti na sušu — bolje nego soja ili kukuruz — smanjenje interesovanja i pad poverenja kod proizvođača otežavaju održavanje proizvodnje.

Takođe, i industrijska i tržišna kretanja globalno utiču na planove — proizvođači i prerađivači se prilagođavaju tražnji, cenama i isplativosti.

Šta to znači za proizvođače i tržište

• Iako ima manjih rodova, ove godine se očekuje da proizvedenih oko 262.000 tona šećera bude dovoljno za domaću potrošnju (oko 250.000 tona), pa čak i za izvoz višaka.
• Fiksna otkupna cena šećerne repe (oko 45 evra po toni, ili ~53 dinara/kg), uz moguće bonuse i subvencije, pruža bar neku računicu — ali nije dovoljan podsticaj da se površine obnavljaju.
• Ako se trend smanjenja nastavi, stabilnost domaće proizvodnje i samodovoljnosti šećera biće dovedena u pitanje — što može da ima dugoročne posledice po poljoprivrednu ekonomiju i potrošače.

Pad proizvodnje šećerne repe nije samo broj u statistici — taj pad signalizira da poljoprivreda u Srbiji mora da preispita strategiju. Potrebna je jača podrška proizvođačima, pouzdan otkup, možda subvencije ili kreditno-finansijska pomoć — ali i podizanje svesti: šećerna repa može i dalje biti osnova, ako joj se vrati dostojan status.