U sremskokarlovačkim vinogradima ovih dana odjekuje pesma berača, ali znatno ranije nego što kalendar nalaže. Vrelo leto i tri nedelje visokih temperatura ubrzale su sazrevanje grožđa, primoravši vinogradare da u berbu krenu pre uobičajenih rokova, uz nadu da će manji prinos nadomestiti kvalitet budućeg vina.
U ataru Sremskih Karlovaca, berba je u punom jeku. Radni dan počinje rano, dok su temperature još podnošljive, a grozdovi sveži. Divna Mišić, jedna od radnica u vinogradu, opisuje da je posao fizički zahtevan, ali da je zadovoljstvo veće kada vidi kvalitet ubranog ploda.
- Naporno jeste, vrućina je velika, ali grožđe je izuzetno. Slatko je, zdravo, biće od njega dobrog desertnog vina, priča Divna, ponosno pokazujući pune gajbe, prenosi RTV.
Ipak, iza naizgled idealnih, suncem okupanih grozdova kriju se izazovi. Karlovački vinar Aleksandar Mrbanin objašnjava da su ekstremni uslovi zahtevali brzo prilagođavanje.
Pročitaj više:Ni vinograd ne voli sušu i visoke temperature
- Imaćemo dobra bela vina, to je sigurno. Za crne sorte je još rano davati konačne prognoze, ali biće potrebno mnogo iskustva i pažljivog rada u podrumu kako bismo sačuvali sve što je sunce dalo, a da pritom ne izgubimo svežinu i balans, ističe Mrbanin.- Suša je uticala na količinu, te će prinosi biti manji nego prethodnih godina.
Stručnjaci potvrđuju da je ovo leto bilo atipično. Profesor dr Dragoslav Ivanišević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu objašnjava da nisu samo visoke dnevne, već i neuobičajeno tople noćne temperature doprinele ubrzanom sazrevanju.
- Visoke temperature su podigle nivo šećera u bobicama, što je dobro za jačinu vina. Međutim, za razvoj kiselina i aromatskih materija, koje vinu daju svežinu i kompleksnost, neophodne su svežije noći. Tu leži najveći izazov za vinare ove godine, objašnjava prof dr Ivanišević.
Ova pojava nije usamljeni slučaj u Sremu. Sličan scenario se odvija širom kontinenta, gde su ekstremne vrućine primorale vinogradare u Francuskoj, Španiji i Italiji da započnu jednu od najranijih berbi u istoriji. Ipak, profesor Ivanišević izražava uverenje da će domaći vinari, oslanjajući se na znanje i tradiciju, uspeti da proizvedu vina visokog kvaliteta. Poseban potencijal vidi u domaćim sortama stvorenim upravo na novosadskom fakultetu, poput "sile", "probusa" i "grašca", koje su prilagođenije lokalnim uslovima.
Pročitaj više:Svi putevi vode u Sremske Karlovce
Dok se poslednje gajbe pažljivo prevoze u podrume, pred karlovačkim vinarima je delikatan zadatak da suncem natopljene bobice pretoče u vino koje će svedočiti o jednom od najizazovnijih, ali potencijalno i vrlo kvalitetnih leta u istoriji fruškogorskog vinogorja.
669519497885b9c025270d411779871283788.webp&w=3840&q=75)
