Prema raspoloživim podacima godišnja proizvodnja kajsije u Srbiji kreće se oko 25.000 tona. U rekordnim godinama prelazi 40.000 tona, a u godinama kada su mrazevi ograničavajući faktor opada do ispod 5.000 tona. To je najbolje bilo vidljivo u prošloj godini kada su u nekoliko navrata bili mrazevi u svim značajnim proizvodnim područjima samim tim proizvodnja je bila desetkovana. Sa zebnjom voćari prate ovogodišnje obilno cvetanje kajsije i ne znaju da li da je to razlog za radost ili brigu. Predstoje još dve nedelje rizičnog perioda kada je moguće da se mraz pojavi.
Prof. dr Nenad Magazin, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, podseća da je kajsija oduvek prisutna na našim prostorima i vrlo značajna u pojedinim regionima. Pogotovo je zastupljena na području Vojvodine i to ne samo na fruškogorskim padinama već i u ravničarskim delovima iako to baš i nije najbolje mesto za nju. Gaji se i u okolini Čačka, u Grockoj, ali i na jugu Srbije. Potvrđujući tako da uspeva na različitim lokacijama.
- Namena joj je raznovrsna, a postiže i dobru cenu, bez obzira da li se koristi za rakiju ili kao stono voće, kaže prof. dr Magazin. - U nekim periodima, značajne količine do 5.000 tona sveže kajsije se i izveze.
Uvek aktuelna zaštita od mraza
Takođe, podseća da je ograničavajući faktor ove proizvodnje osetljivost kajsije na niske temperature. Pogotovo što kajsija obavezno strada od mraza ako je u punom cvetu kad se on pojavi.
Ukoliko ne bude mraza, ova godina bi mogla da bude rekordna s obzirom na potencijal zasada koji su sada u cvetanju, odnosno precvetavanju i zametanju plodova, mišljenja je prof. dr Magazin.
Pročitaj više:Voćarstvo u beogradskom regionu: tradicija i šansa za razvoj
Takođe, podseća da je zaštita od mraza uvek otvoreno pitanje. Postoje sistemi koji pružaju zaštitu u izvesnoj meri. Najpoznatiji sistem je orošavanje koji se kod nas primenjuje u zasadima jabuka, borovnica, krušaka ali takav sistem nije preporučljiv za kajsiju pre svega zbog kvašenja cveta kajsije velikom količinom vode u vreme cvetanja.
- Drugi razlog je što su ti sistemi skupi i nisu za voćne vrste koje ne ostvaruju dobit u nekim godinama poput kajsije, upozorava prof. dr Magazin. – Postoje i vetrogeneratori ili vetrenjače koji bi mogle da se koriste u zasadima kajsije, ali nema ih kod nas.
Primenjuje se zadimljavanje u zasadima ali je ograničenog karaktera. Postoje i frost busteri - pokretne mašine pomoću kojih se unosi topli vazduh u voćnjak.
- Neophodno je opredeliti se za neku meru preventivno kako bi moglo da se reaguje ukoliko bude potrebno, mišljenja je prof. dr Magazin.
Nažalost, postoje godine poput prošle, kada je bilo i frontalnog i radijacionog mraz kada zasadu nije moglo da se pomogne.
Kako ističe prof. dr Magazin teško je naći adekvatnu zaštitu od mraza na otvorenom prostoru. Tako se u pojedinim zemljama odlučuju za proizvodnju voća u zatvorenom prostoru. Pogotovo što sve voćne vrste mogu tako da se gaje samo je pitanje isplativosti.
Smanjuju se površine pod kajsijom
Dr Dejan Marinković, stručnjak PSSS "Beograd", slaže se da proizvodnja kajsije kod nas oscilira zbog stradanja od mraza. Na području Beogradskog regiona pod kajsijom je oko 2.000 hektara, a tradicija gajenja kajsije na ovom prostoru je duga. Interesantno je da se smanjuju površine pod kajsijom u selu Zaklopači koje je bilo poznato po kajsijama, a raste u Begaljici, Kamendolu, selima koja su na preko 200 metara nadmorske visine, kako se i preporučuje. Trenutno na teritoriji Grocke, prisutan je trend podizanja zasada trešanja i nektarina, ali ne i kajsijara baš zbog osetljivosti na mraz.
- Kiše koje su najavljene i koje su pale malo će otkloniti strepnju jer su manje šanse za pojavu radijacionih mrazeva, objašnjava dr Marinković, - Opseg temperatura odnosno mraza kada kajsija strada u fenofazi puno cvetanje do formiranja ploda kreće se u intervalu od - 4°C do - 8°C, a dešavalo se kako se približava završetak cvetanja da i manji mrazevi mogu da prouzrokuju štete.
Prošle godine, roda nije ni bilo baš zbog mraza koga je bilo i u martu i u aprilu. Na ovom području proizvodnja se odvija po principu suvog kajsijarenja, zasadi se ne navodnjavaju tako da je mogućnost primene anti frost sistema isključena. Nedostaju i uređaji za zamagljivanje i zadimljavanje, a da bi se obezbedila njihova kupovina neophodno je da prođe tri godine.
Kajsija je tradicionalno gaji i u čačanskim selima. Dr Nebojša Milošević, stručnjak Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da se tu ostvaruje 10 odsto ukupne proizvodnje kajsije, a to je negde oko 3.000 tona. Ne zna se tačno na kojoj površini se gaji, jer oscilira, zbog mrazeva i šteta koje prouzrokuje. To dosta utiče na raspoloženje proizvođača tako da se površine ne povećavaji ali se i postojeći zasadi ne krče, kao što se ni novi ne podižu.
- Efikasna zaštita od mraza ne postoji, kaže dr Milošević. – Jedini način zaštite su indirektne mere. Odnosno treba povesti računa o izboru lokacije. Potrebno je birati područja koja su tradicionalno pogodna za gajenje kajsije, tu je najveća verovatnoća da će opstati.
Mere koje se koriste u zaštiti od mraza su skupe, pogotovo što su to manji proizvođači, sa parcelama manjim od 1 ha i nemaju sredstva koja bi mogli da ulažu u nabavku.
Kajsija se ovde nalazi u fazi cvetanja i precvetavanja i postoji bojazan od eventualnih šteta ukoliko bi došlo do pojave aprilskog mraza u ovim fazama.
Pročitaj više:Ministarstvo nastavlja s merama podrške voćarima
Takođe, dr Milošević podseća da je proizvodnja kajsija skupa, a karakteriše je nestabilnost cena. Da bi proizvodnja bila rentabilna proizvođačima se savetuje da obrate pažnju na lokaciju gde podižu zasad. Najbolje je da to bude tamo gde se i ranije gajila. Dobro je što se u godinama kada nema mraza može očekivati dobar prinos i kvalitet. U ovoj proizvodnji sve je rizik na koji treba biti spreman.
Tradicija se nastavlja
Veran kajsiji je i Aleksandar Moravčević, proizvođač iz Zaklopače, koji nastavlja tradiciju gajenja koju je započeo njegov deda pre sedam i po decenija. Kajsiju gaji na 7,5 ha, a u poslednje dve godine mraz je ovde obrao rod pre vremena. Tako da od uobičajenih oko 100 tona roda kajsije prošle godine bilo svega tri tone.
Kako su u sortimentu zastupljene ranije sorte, kajsija je već precvetaae, a pred kišu koja je najavljena, urađen je zaštitni tretman od prouzrokovača monilije. Očekuje se da ako u aprilu vegetacija prođe bez mraza kajsija za berbu stigne u maju.
- Potrebno je da ova godina bude rodna kako bi proizvodnja bila isplatljiva, pogotovo što su prethodne dve podbacile zbog mraza, priželjkuje Moravčević. - Praksa je do sada pokazala da izuzetan rod kajsije bude svake četvrte godine.
Mišljenja je da nije dobro ni kada izuzetno rodi, onda je cena niska, a problem su i berači koji se teže nalaze. Najbolje prolazi srednji rod po pitanju otkupne cene, a i radne snage.
Kako su proleća nepredvidiva, a ranoprolećni mrazevi česta pojava, da bi kajsijari opstali neophodna im je zaštita. Moravčević sve više razmišlja o nabavci frost bustera. Svestan je da su ulaganja visoka, zato svaka dodatna finasijska pomoć je dobro došla.
Ističe da je veliki deo roda namenjen za svežu potrošnju, jer se tu postiže i najbolja cena, a ostatak se prerađuje i zamrzava.
Dosadšnje iskustvo je pokazalo da ukoliko se sade ranije sorte koje sazrevaju krajem maja, početkom juna zarada je duplo veća u odnosu na kasnije koje sazrevaju sredinom jula.
Da bi sve bilo baš tako neophodno je zasade podizati na nadmorskoj visini iznad 200 metara, a ne u depresijama i dolinama gde su izloženi kolebljivim i niskim prolećnim temperaturama u doba cvetanja,
Do tada naša kajsija je prepuštena ćudljivoj prirodi i nepredvidivom mrazu.
Tamara Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)