U ovoj setvi pšenice sertifikovanog semena je bilo za svega 350.000 hektara, što je daleko manje nego što nam treba jer žita sejemo na najmanje 600.000 hektara.
Nedeklarisano seme smanjuje prinos
Nedovoljno deklarisanog semena na tržištu ponavlja se svake godine i predstavlja uobičajenu sliku u proizvodnji domaće pšenice. Dobar deo naše pšenice zato završi kao stočna hrana i, uz nerazvrstavanje pšenice po kvalitetu, predstavlja slabost u proizvodnju hlebnog zrna. Svake godine između 300.000 i 400.000 tona pšenice, ili oko 10% ukupne godišnje proizvodnje, završi kao stočna hrana, pošto korišćenje nedeklarisanog semena, uz klimatske promene, umanjuje kvalitet i prinos.
Procene "Žita Srbije" kažu da ćemo pšenice ove jeseni imati posejane na 620.000 hektara, što znači da će na oko 270.000 hektara zauzeti seme nastalo u individualnoj proizvodnji zemljoradnika, čiji je kvalitet nepouzdan. Tako će opet dobar deo naše pšenice i u žetvi 2026. godine završiti u stočnoj hrani.
Potiskivanje sorti boljeg kvaliteta
Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević ističe za Dnevnik da je Srbija bila prepoznavana na međunarodnom tržištu po visokom kvalitetu pšenice. - Nažalost, izostanak podsticaja za gajenje kvalitetnijih sorti i nedostatak kontrole kvaliteta zrna pri otkupu i skladištenju je dovelo do potiskivanja sorti boljeg kvaliteta. Zbog pada tehnološkog kvaliteta zrna, usled velike zastupljenosti sorti niskog genetskog potencijala za kvalitet, kao i zbog preterane upotrebe nedeklarisanog semena, kvalitet merkantilne pšenice je znatno opao - prof. dr kaže Malešević.
Pročitaj još: Od pšenice se ne odustaje! Intervju za "Poljoprivrednik" sa Miroslavom Maleševićem
Direktor "Žitounije" Zdravko Šajatović napominje da u izvoz ide sva naša pšenica, i ona sa 12 i 13 % proteina, ali da se traži i žito sa 11,5 i 10 % proteina, koje ide u prehrambenu indstriju za proizvodnju keksa.
- Dobar deo domaće pšenice se prodaje i kao stočna hrana, između 300.000 i 400.000 tona - kazao je Šajatović. - Kod nas se još pšenica ne razvrstava po kvalitetu, jer nemaju svi otkupljivači uslov za to - prijemni koš, silosku ćeliju za predviđeni nivo kvaliteta i opremu za brzo merenje kvaliteta. Zemljoradničke zadruge nemaju uslova da žito razvrstavaju po kvalitetu, a većina zemljoradnika žito posle žetve nosi u zadruge na čuvanje - navodi Šajatović. On kaže da pšenicu po kvalitetu razvrstavaju samo u velikim silosima.
Italija značajan kupac
Šajatović podseća i da je izvoz pšenice dobro krenuo posle žetve jer je "Srbija u Italiju u protekla četiri meseca prodala više od 200.000 tona".
- To je više od polovine ukupnog izvoza od početka nove ekonomske godine u poljoprivredi od 1. jula do kraja oktobra - izjavio je Šajatović. - Italija je naš tradiciolani kupac, ali je sada postala i značajan, jer je stao izvoz za Konstancu.
Po rečima Šajatovića, za četiri meseca, od jula do oktobra, izvezli smo oko 410.000 tona pšenice, što je dobar izvozni rezultat ukoliko se porede podaci iz ranijih godina.
- Svakog meseca prodamo po 100.000 tona žita i ako se te količine nastave i narednih meseci, do nove žetve trebalo bi da budemo zadovoljni - kaže Šajatović.
Izvor: Zorka Delić/ Dnevnik
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)