Vlada Srbije usvojila je Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške skladištarima maline roda 2025. godine, kako bi pomogla otkupljivačima da izmire obaveze prema proizvođačima i sprečila nove tržišne poremećaje.
Prema saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, mera podrazumeva kreditnu podršku kod Banke Poštanska štedionica, uz subvencionisanje dela kamate od strane ministarstva. Najviši iznos kredita iznosi 30 miliona dinara, sa rokom otplate do 12 meseci.
Ova intervencija države usledila je nakon klimatskih nepogoda i nestabilnog tržišta koje već godinama muči malinare. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pod malinom je u Srbiji 2025. godine bilo 17.510 hektara, a ukupna proizvodnja iznosila je 82.577 tona, što znači da je prosečan prinos bio 4,7 tona po hektaru.
Pročitaj još: Malinari ove godine treba da budu zadovoljni otkupnom cenom
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje za Biznis.rs da je prinos maline ove godine bio solidan, ali da višegodišnji sukob između proizvođača i otkupljivača i dalje ostaje nerešen.
- Osnovni problem je kako podići tržišni kapacitet samih malinara. Kada vi ne možete da suvereno raspolažete svojom robom, to znači da ste tržišno slabi. Ili vas neko ucenjuje, kao što su hladnjačari, ili ne možete da prodate robu kad vama odgovara, nego kad morate – prilikom berbe. To je suštinski problem koji se ponavlja iz godine u godinu, navodi Galetin.
On podseća da je pre nekoliko godina postojao projekat Ministarstva poljoprivrede koji je predviđao da malinari, uz pomoć kreditnih linija i grantova, osnuju sopstvene hladnjače i postanu njihovi akcionari.
-To je bila dobra ideja, ali je ostala nerealizovana. Ne znam zbog čega je ta inicijativa nestala iz fokusa, dodaje Galetin.
Govoreći o najnovijim merama podrške, Galetin napominje da su one korisne na kratak rok, ali da ne predstavljaju trajno rešenje.
- Ne može se svake godine od države očekivati da se upliće u tržište. To dugoročno nije održivo, smatra on.
U Srbiji je pod voćarskim kulturama ukupno 180.000 do 190.000 hektara, a godišnji prinos svih voćarskih vrsta kreće se od 1,5 do 1,8 miliona tona. Malina se i dalje nalazi među pet najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije, zajedno sa jabukama, šljivama i, u novije vreme, trešnjom.
Pročitaj još:Ugovor rešenje za akontnu cenu malina
- Malina je apsolutni izvozni favorit. Naše podneblje, naročito zapadna Srbija i ivanjički kraj, poznati su po najkvalitetnijoj malini koja ima najbolju prođu na tržištu, ističe Galetin.
Ipak, podaci pokazuju da se površine pod malinom i prinosi smanjuju iz godine u godinu.
2023: 19.016 ha – 98.674 t (5,2 t/ha)
2024: 18.625 ha – 94.026 t (5,0 t/ha)
2025: 17.510 ha – 82.577 t (4,7 t/ha)
Trend je jasan – proizvodnja opada, a tržišni problemi ostaju.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)