Stočarska proizvodnja u Srbiji danas se nalazi u složenom periodu, koji je rezultat brojnih izazova koji su se taložili tokom dužeg vremenskog perioda. Promene na tržištu, promenjeni obrasci potrošnje, ali i potreba za modernizacijom proizvodnje, doveli su do toga da se sve više pažnje usmerava ka ovom segmentu agrara.
Država je u prethodnom periodu prepoznala važnost revitalizacije stočarstva i, u saradnji sa strukovnim udruženjima i proizvođačima, nastoji da kroz stalne dijaloge i niz konkretnih mera unapredi uslove za razvoj ove proizvodnje. Kroz različite podsticaje, od subvencija za grla stoke, premija za mleko, do podrške investicijama u objekte i opremu, cilj je da se proizvođačima omogući stabilnije poslovanje i dugoročna održivost.
Pročitaj još: Preko 18 milijardi dinara za stočarske podsticaje u 2025.
U tom kontekstu, sve češće se kao rešenje prepoznaje udruživanje proizvođača u zadruge i kooperative, što je praksa prisutna u mnogim agrarno razvijenim zemljama. Takođe, osnivanje porodičnih gazdinstava sa zaokruženim ciklusom proizvodnje, od uzgoja do finalnog proizvoda, pokazuje se kao model koji donosi veću ekonomsku sigurnost i bolju poziciju na tržištu.
Jedan takav primer dolazi iz sela Čurug kod Novog Sada, gde porodica Radišić uspešno gradi gazdinstvo koje objedinjuje tradiciju, savremeni pristup i lokalnu preradu, kao putokaz za moguće pravce razvoja domaćeg stočarstva.
Za sreću je potrebno malo sira
Slogan „Za sreću je potrebno malo sira“ zaštitni je znak mlekare „Farmer“, u vlasništvu Zorice i Petra Radišića. Oni imaju zaokruženu celinu u proizvodnji – od ratarstva, stočarstva do proizvodnje sireva. Ovakav vid rada pokazao se kao dobar izbor, jer uspeh nije izostao.
Na ovogodišnjem Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu nagrađeni su priznanjem „Najbolje iz Vojvodine“ za punomasni polutvrdi sir „Ambasador“, kao i za „rolovani sir“. Ovo vredno priznanje dodeljuje Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, a „sir za pečenje“ je, zahvaljujući svom kvalitetu, mlekari „Farmer“ doneo i Zlatnu medalju Novosadskog sajma.
– Punih 17 godina radila sam kao farmaceutski tehničar – kaže Zorica Radišić, koja je uvek vedrog raspoloženja. – Onda sam se odlučila da, kao četvrta snajka u ovoj porodici, produžim i usavršim proizvodnju koja se prenosi s kolena na koleno i koja sada traje preko 100 godina. Ogromno je to bogatstvo nasleđa, znanja, iskustva i truda mojih prethodnica.
Moje „carstvo“ je mlekara. Uz pomoć nekoliko radnika dnevno isporučujemo 17 različitih vrsta finalnih proizvoda, koji se uglavnom ručno proizvode. Sve radimo uz konsultacije sa nutricionistima i na osnovu analiza akreditovanih laboratorija. Od ukupno 1.200 litara mleka, dnevno proizvodimo oko 100 kilograma sireva: od sitnog sira, onog u kriškama, rolovanog – običnog i sa dodacima, kačkavalja, pa sve do punomasnog polutvrdog „Ambasadora“, koji je nastao po mom receptu, na koji sam posebno ponosna.
Pročitaj još: Zalihe guše mlekare, krava sve manje, država rešila da preseče
Sir iz Čuruga mami turiste
Radišići sir prodaju restoranima, hotelima i specijalizovanim radnjama u Novom Sadu, Beogradu, Subotici i drugim sredinama. U saradnji sa Turističkom agencijom u Čurugu, koja organizuje manifestaciju „Put meda i sira“, ove vredne domaćine često posećuju i gosti iz drugih krajeva, pa sir prodaju i na kućnom pragu.
– Kupci su nam domaći i strani turisti, kojima se najviše sviđaju „Ambasador“ i „gril sir“. Promoteri u inostranstvu su i Čuružani koji rade u drugim državama. Za relativno kratko vreme smo postali poznati po kvalitetu sopstvene proizvodnje.
Redovno učestvujemo na svim manifestacijama vezanim za seoski turizam, gde imamo direktan kontakt sa našim tradicionalnim potrošačima i od njih dobijamo vrlo korisne savete. Potrošači u Vojvodini više traže blaže sireve, a ispod Save i Dunava zrelije sireve.
Nedavno smo izgradili degustacionu salu, koja može da primi 20–30 posetilaca. Posećuju nas profesori i studenti poljoprivrednih fakulteta u okviru njihove redovne praktične nastave. Ovih dana kompletiramo savremeni aparat za mužu krava sa ciljem da dobijemo sertifikat za izvoz sira.
Šta treba za dobar sir
Suprug Petar Radišić vodi računa o tome da na 100 hektara proizvede svu potrebnu količinu vrlo kvalitetne kabaste stočne hrane. Od toga presudno zavisi vrhunski kvalitet i ukus konačnih proizvoda. U senu i silaži ne sme biti ni najmanjih količina mikotoksina, niti nečistoća koje, eventualno, mogu dospeti sa zemlje ili mehanizacije koja se koristi.
Vrlo je bitna i higijena odeće radnika koji opslužuju krave. Svaka od 30 muznih grla holštajn-frizijske rase dnevno pojede nešto više od 40 kilograma hrane i daje preko 30 litara mleka prve klase. Radi se o zatvorenom sistemu uzgoja, uz vrlo rigoroznu kontrolu savetodavne službe i akreditovanih laboratorija.
Nije lako napraviti brend. Mali je ovo zanat, ali u njemu ima puno truda, znanja, energije, kao i strasti. Zato svim ženama preporučujem da veruju svom instinktu – naglašava Zorica.
Po svemu sudeći, porodica Radišić namerava da nastavi sa proširenjem proizvodnje, u čemu ih podržavaju dva sina. Viziju budućnosti vezuju i za uspostavljanje zajedništva u odgovarajućoj asocijaciji, preko koje bi sve veće količine njihovih proizvoda lakše dospevale do domaćih i stranih kupaca.
Bilo bi to nešto slično kooperativama u agrarno razvijenim državama, kojima bi se sadašnje teškoće proizvođača mleka u Srbiji znatno ublažile ili potpuno nestale. Nažalost, ovakvih rešenja još uvek nije dovoljno, pa će proces transformacije u čitavoj državi trajati dosta dugo, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere u našoj agrarnoj politici.
B. Krstin
BONUS VIDEO:
