Prvi otkosi pšenice i ječma u Vojvodini mogli bi krenuti već između 15. i 20. juna, a svi pokazatelji ukazuju na to da nas čeka izuzetno rodna godina. Očekivani prinosi premašiće petogodišnji prosek od 5,2 tone po hektaru, a na pojedinim parcelama mogli bi dostići čak i devet tona.
Kako su ratari iz Srema zadovoljni izgledom useva, pogledajte OVDE
Ipak, bogat rod nosi i nove izazove, pre svega kada je reč o skladištenju žita. Oni koji imaju sopstvene kapacitete biće u znatnoj prednosti. „Imam svoja skladišta, tako da ću pšenicu, ako cena bude 20 dinara, verovatno ostaviti i sačekati da skoči na 23, 24 dinara, što bi mi donelo veću zaradu“, kaže Branislav Cukić, ratar iz Barande za RTS.
Stručnjaci podsećaju da skladišta treba pažljivo pripremiti, očistiti ih pre unošenja novog roda i nikako ne mešati stare i nove zalihe. „U skladištima se razvijaju organizmi koji narušavaju kvalitet zrna, a klimatske promene dodatno povećavaju broj štetočina“, ističe dr Sanja Gvozdenac iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Pročitaj još: Da li je opravdano tretirati vaši na klasovima pšenice?
Dodatnu vrednost donosi prerada i upotreba žita u stočarstvu. Na ribnjaku Sutjeska deo proizvodnje koristi se za ishranu šarana, što smanjuje zavisnost od tržišnih kretanja. „Od 500 hektara obradivih površina, pola roda ostaje za ishranu ribe, a ostatak prodajemo. Imamo tri hangara kapaciteta oko 300 vagona, što nam omogućava da sve skladištimo sami“, kaže Dragomir Došlo iz Ribnjaka Sutjeska.
Ove godine bi prinosi mogli biti najbolji u poslednjih deset godina. „Zasejano je više površina nego lani, a usevi trenutno izgledaju odlično. Na nekim mestima očekujemo i više od osam tona po hektaru“, kaže Aleksandar Jurišin, distributer semena pšenice.
Sa Dana polja NS Semena šalju istu poruku, usevi izgledaju dobro. Pogledajte ceo video OVDE
Prognoze govore da će ovogodišnja proizvodnja pšenice dostići između 3,2 i 3,5 miliona tona. Uz prošlogodišnje zalihe od oko 700.000 tona i izvoz od 1,2 miliona tona u prethodnih 12 meseci, jasno je da će skladištari i izvoznici imati pune ruke posla.
Za razliku od prethodnih sezona, bolesti lista i klasa nisu značajno ugrozile useve, ali je zbog prisustva štetočina bilo neophodno sprovesti najmanje dva hemijska tretmana, što je, uz pravovremenu zaštitu, očuvalo zdravlje biljaka.
Vegetacija je imala solidan start, uprkos suši u oktobru koja je usporila nicanje. Kiše tokom novembra i decembra izjednačile su useve, a zimske temperature bile su niže od proseka, što je omogućilo da strna žita prebrode zimu bez stresa. Proleće je bilo nešto hladnije, osim aprila koji je bio topliji, dok su majske temperature bile ispod višegodišnjeg proseka, što je zapravo pogodovalo formiranju teških klasova i obećava visoke prinose.
„Nalivanje zrna se završilo tokom proteklih dana, i obavljeno je u optimalnim temperaturama, što će se pozitivno odraziti na masu i kvalitet zrna“, ocenjuje dr Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za Blic. Dodaje i da aprilskih mrazeva gotovo da nije bilo, a minimalna oštećenja nisu ostavila posledice na rod.
U narednim danima očekuje se početak žetve ječma, a visoke temperature ubrzaće sazrevanje pšenice pod uslovom da izostanu padavine koje bi mogle usporiti proces. Sudeći po svemu, srpski ratari ovog leta imaju razloga za optimizam i za dobru zaradu, ako se tržište pokaže naklonjenim.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)