Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima izrađen Nacionalni plan adaptacije na klimatske promene, a u njegovom fokusu je i vinogradarstvo – strateški važno za poljoprivredu i proizvodnju hrane, piše Dnevnik.
– Klimatske promene se dešavaju i do deset puta brže nego u prošlosti, a Srbija se zagreva brže od globalnog proseka – upozorava prof. dr Zorica Ranković Vasić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. – Posebno su pogođeni sektori kao što je vinogradarstvo, jer se proizvodnja odvija pod otvorenim nebom i veoma je osetljiva na ekstremne vremenske uslove.
Pročitaj još: Prava informacija – ključ uspeha u voćarstvu i vinogradarstvu
Suše, visoke temperature i grad predstavljaju ozbiljnu pretnju kvalitetu i prinosu grožđa. Broj dana sa temperaturom iznad 35°C u vreme sazrevanja grožđa značajno je porastao, a taj trend će se nastaviti.
Ipak, klimatske promene ne nose samo rizike – u određenim uslovima mogu otvoriti i nove mogućnosti.
– Analize pokazuju da se u Srbiji povećava potencijal za proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta. Ako se vinogradarstvo pravilno rejonizuje i primene odgovarajuće mere, možemo imati i korist – kaže profesorka Ranković Vasić.
Pročitaj još:Srbija i Španija na vinskoj mapi sveta
Mere prilagođavanja uključuju izbor pogodnih lokaliteta i sorti, pomeranje vinograda na veće nadmorske visine, postavljanje sistema za navodnjavanje i protivgradnih mreža, kao i razvoj organskog vinogradarstva.
– Uvođenje autohtonih i novih, otpornijih sorti u proizvodnju, kao i prilagođavanje tehnologije gajenja, ključno je za uspešnu adaptaciju – zaključuje profesorka i dodaje da Srbija već sada mora aktivno da koristi znanje i planira dugoročno.
669519497885b9c025270d411779871283788.webp)
