Danas 14. februar (po gregorijanskom kalendaru), posvećen je Svetom Trifunu, zaštitniku vinogradara i vinove loze. Ovaj praznik ima duboke korene u srpskoj tradiciji i kulturi, pa se često obeležava ceremonijalno i svečano, naročito u vinogradarskim regionima.
Na taj dan se obično blagosilja vinova loza i pije vino u čast Svetog Trifuna. Sveti Trifun je važan praznik za vinogradare jer se veruje da se na taj dan oprašta od zime i otpočinje nova sezona u vinogradima.
Sveti Trifun bio je hrišćanski mučenik koji je živeo u današnjoj Turskoj, u 3. veku. Prema predanju, Trifun je bio mladić iz bogate i ugledne porodice koji je postao hrišćanin u vreme velikih progona hrišćana.
Kada je otkriveno da je hrišćanin, Trifun je bio podvrgnut mučenju i progonstvu. Iako izložen raznim patnjama, on je hrabro ispovedao svoju veru i odbio da se odrekne Hrista. Na kraju, prema predanju, Trifun je bio pogubljen za svoju veru, mučen do smrti. (Kruševac grad)
Pročitaj još: Prava informacija je ključ uspeha u vinogradarstvu!
U vreme kada je Trifun živeo, vladao je rimski car Gordijan III, koji je imao ćerku obolelu od duševne bolesti. Kada su lekari pokušali da joj pomognu, iz nje je progovorio zli duh, koji reče da njega niko ne može oterati sem Trifuna. Tada car naredi da mu se na dvor dovede svaki Trifun iz carstva.
Kada je najzad stigao poslednji Trifun, današnji svetac, izlečio je Gordijanovu kći i oterao zlog duha iz nje. Car mu je dao mnogo darova, ali skromni Trifun je sve to podelio sirotinji i nastavio da čuva guske i da se moli Bogu.
Kada je na vlast došao Decije Trajan, Sveti Trifun je bačen na mučenje jer nije hteo da se odrekne Hrista. Vojnici su ga vezali za konja i bosog vukli preko trnja i kamenja. Nakon što je Trifun izdržao sva mučenja, car naredi da ga poseku mačem. Skončao je život sa samo 18 godina. Sahranjen je 250. godine u svom rodnom selu.
Zbog svoje upornosti i istrajnosti u odbrani vere, Sveti Trifun je izabran za zaštitnika vinogradara, jer se njihov rad poistovećuje sa Trifunovim mukama. Srpska pravoslavna crkva ovaj dan obeležava 14. februara.
Na taj dan, pre nego što sunce izađe, vinogradari odlaze u svoje vinograde i orezuju dva ili tri čokota koje zalivaju starim vinom. Smatra se da će vinogradi tako povratiti svoju snagu posle duge zime i razbujati se na proleće.
Ponekad se u vinogradima priredi i ručak na koji se pozivaju slučajni prolaznici. Takođe, postoji verovanje da Sveti Trifun štiti sela od grada i poplava, te da je čuvar i drugih useva sem vinograda.
Kult svetog Trifuna datira iz V veka. Danas svetog Trifuna poštuju prevashodno u pravoslavnim krajevima, a neke porodice ga slave i kao krsnu slavu. Slavu Svetog Trifuna su vinogradari i voćari obnovili pre desetak godina i sada se ona najviše slavi u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja. (Agromedia)
Tradicionalni običaji za 14. Februar
Kada pomislimo na 14. Februar, većina nas prvo pomisli na Dan zaljubljenih i kupovinu poklona za drage osobe. Međutim, 14. Februara se pre svega obeležava jedan značajan praznik - Dan vinara i vinogradara. Za ovaj dan se vezuje par običaja kao što su rezidba, dolazak sveštenika i Trifundanske svečanosti.
Na ovaj poseban dan, kada su vinogradi još uvek u zimskom snu, vinogradari će pažljivo obići svoje vinove loze i izvršiti rezidbu. Rezidba je precizan i vešto izveden proces, gde se nepotrebni izdanci uklanjaju da bi se podstakao zdrav rast i razvoj vinove loze. Rezidba ima dugu tradiciju i smatra se nezamenljivim korakom u proizvodnji kvalitetnog vina.
Takođe, vinogradarima se u poseti vinogradima pridružuju i sveštenici koji imaju posebnu ulogu u obeležavanju Dana vinara i vinogradara. Pri poseti vinograda blagosiljaju vinovu lozu. Ovaj obred je duboko ukorenjen u tradiciju i veruje se da donosi sreću i blagodeti svojim izvršiocima. Sveštenik će se pomoliti Bogu za plodno zemljište i dobar rod.
Pored rezidbe, dolaska sveštenika za 14. Februar se organizuju Trifudanske svečanosti. Okupljaju se vinari i vinogradari iz različitih delova zemlje. Organizuju se takmičenja, ocenjuje se kvalitet vina njihov miris, ukus, boja i ukupni kvalitet. Ova takmičenja pružaju priliku vinogradarima da pokažu svoje veštine i znanje i da se međusobno nadmeću za prestižne nagrade.
Pročitaj još: Podizanje višegodišnjih zasada
Tradicionalna atmosfera koja prati Dan vinara i vinogradara je ispunjena pesmom, muzikom i plesom. Ljudi se okupljaju u vinogradima kako bi zajedno proslavili ovaj važan praznik. Uzbuđenje koje prati ovu proslavu se ogleda i u pripremi tradicionalnih jela i obroka, koji se služe uz čašu dobrog domaćeg vina.
Dani vinara i vinogradara su jedinstveni praznik koji slavi dugogodišnju tradiciju i trud posvećen uzgoju vinove loze. Rezidba, blagosiljanje od strane sveštenika, Trifundanske svečanosti i zajedničko slavlje su samo neki od običaja koji čine ovaj praznik posebnim. Ako ste ljubitelj vina, preporučujemo vam da se pridružite slavlju i iskusite čari ovog jedinstvenog praznika. (Winea)
669519497885b9c025270d411779871283788.webp)
