Berba grožđa u Sremskim Karlovcima ove godine počela je neuobičajeno rano, već u prvoj polovini avgusta, što ne pamte ni najiskusniji vinogradari u ovom čuvenom vinskom regionu. Predrag Bajilo, jedan od najuglednijih karlovačkih vinogradara i vinara, ističe da je do 15. avgusta već obrao čak 35% svojih vinograda. Sa više od 50 godina iskustva u vinogradarstvu, Bajilo priznaje da nikada nije doživeo ovako neobičnu sezonu, koja je počela dok je bio dete u vinogradima svojih roditelja, a sada kao vlasnik sopstvene vinarije.
Prema rečima Siniše Ostojića, enologa sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji vodi Ogledno dobro u Sremskim Karlovcima, berba je ove godine počela čak tri do četiri sedmice ranije nego što je uobičajeno. Ostojić objašnjava da je vegetacija od samog starta bila ubrzana, najverovatnije zbog neuobičajeno blage i tople zime, kao i sušnih uslova na početku sezone. Tokom prve faze razvoja vinove loze, bilo je jasno da će se svi procesi odvijati brže nego inače. Iako je došlo do privremenog usporavanja, visoke temperature koje su usledile u drugom delu leta ubrzale su sazrevanje grožđa, pa je berba počela punom parom već sredinom avgusta.
„Ako se ovaj trend nastavi, vinogradi će biti obrani već krajem septembra, što znači da neće biti ni govora o berbama u oktobru,“ kaže Ostojić. „Najranija berba u poslednje dve decenije na našem Oglednom polju bila je 2017. godine, kada smo brali grašac 20. avgusta. Tada smo mislili da je to izuzetak koji se neće ponoviti. Međutim, ove godine skoro sve sorte su poranile.“
Iz vinograda Poljoprivrednog fakulteta već su obrane sorte kao što su sovinjon blan, pino blan i pino noar, a ubrzo će početi i berba grašca. Ostojić ističe da su šećeri u grožđu dostigli 22 do 23 procenata, što je dobar znak. Dodatno, i kiseline su ostale na zadovoljavajućem nivou, što obećava solidan kvalitet vina. Ipak, da li će ubrzano sazrevanje uticati na aromatska svojstva vina, ostaje da se vidi tek nakon što vinari dovrše proizvodni proces. „Vino je živ organizam, i njegova kvaliteta zavisi od mnogo faktora, uključujući i način na koji sorte reaguje na klimatske uslove,“ dodaje Ostojić.
Stručnjaci sve više upozoravaju vinogradare na promene u klimi koje zahtevaju prilagođavanje u izboru sorti i metodama vinogradarstva. Ostojić ističe da je poslednjih dvadesetak godina donelo mnoge promene u klimi, ali upozorava da ne treba zaboraviti da klima prolazi kroz cikluse. „Ove godine završava se jedan dvanaestogodišnji sunčani ciklus. Ako je suditi po tome, mogli bismo očekivati blaže sušne godine u narednom periodu. Međutim, proizvođači moraju da uzmu u obzir sve što se događa i prilagode svoje metode.“
Kao primer prilagođavanja, Ostojić navodi Radmila Rošu Dimitrijevića, koji je 1999. godine posadio kaberne sovinjon na Fruškoj gori, što je tada izazvalo čuđenje, ali se danas pokazuje kao odličan potez. „Danas se jasno vidi da Fruška gora može da proizvede vrhunska crvena vina od kabernea,“ dodaje Ostojić.
Vinogradar Predrag Bajilo takođe naglašava važnost prilagođavanja novim klimatskim uslovima, uključujući uvođenje sistema za navodnjavanje. Iako su ove investicije velike, Bajilo veruje da su neophodne za opstanak vinogradarstva u ovakvim uslovima. On procenjuje da kopanje bunara na Fruškoj gori, zajedno sa postavljanjem pumpe, košta oko 25.000 EUR, ne računajući dodatne troškove za razgranjavanje sistema po parcelama. „Država bi trebalo da obezbedi struju, jer se nafta više ne isplati za pokretanje pumpi,“ dodaje Bajilo.
Enolog Aleksandar Dobrenov iz vinarije Petrović u Sremskim Karlovcima, sa petnaestogodišnjim iskustvom, potvrđuje da nikada nije doživeo tako ranu berbu kao ove godine. „Berba 12. avgusta, sa alkoholičnim nivoima između 12,7% i 13%, nije nešto što smo ikada videli,“ kaže Dobrenov, dodajući sa osmehom: „Izgleda da ćemo morati ili sortiment, ili čak zemljište da menjamo.“
Izvor:eKapija
669519497885b9c025270d411779871283788.webp)
