Poslednjih nekoliko godina štete koje zečevi prave u mladim višegodišnjim zasadima su sve veće. Najveća opasnost mladim zasadima preti tokom zimskih meseci, mada intenzitet napada može biti visok i u proleće, a posebno tokom jeseni. Ograđeni zasadi nisu sigurna zaštita od zečeva, osim u slučaju kada se stubovi i žica između njih postavljaju u otvorene kanale ili brazde (ovaj način ograđivanja se često primenjuje u centralnoj Srbiji) . Važno je mlade zasade zaštititi u prve tri - četiri godine, kada zečevi mogu da naprave i najveće štete.
Štete od zečeva mogu biti različite. Dešava se da je mlada sadnica pregrižena ispod spojnog mesta i ne može da se oporavi. Tada ostaje mogućnost da se zameni novom ili ako iz spavajućeg pupoljka izbije mladar da se on u proleće ili krajem leta, juli - avgust, prekalemi na budni ili spavajući pupoljak.
Ako je mlada sadnica pregrižena iznad spojnog mesta ili je kora sadnice oguljena oko cele sadnice iznad spojnog mesta (prsten), potrebno ju je skratiti ispod mesta napada i u najvećem broju slučajeva će iz spavajućih pupoljaka izbiti jedan ili više letorasta od kojih treba odnegovati do kraja vegetacije samo jedan i to iznad mesta kalemljenja.
U višegodišnjim zasadima gde je zaštita sadnica izvršena stavljanjem zaštitnih mrežica, zec može da prekrati prve ramene grane iznad mrežice, a ako je u toku zime bio visok snežni pokrivač štete mogu biti i izraženije.
Zaštitne mrežice
Autor fotografije: Poljoprivrednik
Mehaničke mere zaštite, obuhvataju ograđivanje zasada, postavljanje zamki, umotavanje stabala i postavljanje zaštitnih mrežica.
Prilikom ograđivanja zasada treba imati na umu da žicu treba ukopati na minimalnu dubinu od 10 centimetara. Efiksno se pokazalo i postavljanje zamki za zečeve na stalni trag.
Takođe, u mehaničke mere zaštite spada i umotavanje stabla u trake napravljene od natron ili najlon vreća. Ovo je ekonomski povoljan način zaštite, ali treba planirati da se sadnice svake jeseni moraju umotavati trakama , a na proleće ih treba skidati.
Autor fotografije: Poljoprivrednik
Efiksna mera je i postavljanje zaštitnih mrežica, koje mogu biti različite visine, širine, a i cene. Najjeftinija varijanta je ako voćar sam pravi mrežice od staklene mreže koja se koristi kod postavljanja izolacije na građevinskim objektima (od jedne rolne od 50 m, moguće je napraviti oko 500 komada). Najpraktičnije je zaštitne mrežice postavljati pomoću kancelarijske heftalice, na najmanje 5-6 mesta. Na mestu spajanja, krajeve mrežice treba presaviti da bi manje spadale.
Sva oštećenja treba premazati kalem voskom, radi bržeg zarastanja rana. U praksi, često se stabla i skeletne grane premazuju užeglom mašću, ali pri tome može doći do većeg ili manjeg oštećenja lisnih pupoljaka. Upotrebljava se i rastvor životinjske krvi ili izmeta, zatim krečenje i slično.
Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu odgovarajućih preparata. U poljoprivrednim apotekama može se naći Kunilent koji u sebi najčešće sadrži riblje ulje, te ga je potrebno postepeno rastvarati u toploj vodi. Nedostatak preparata za ovu namenu je što se mora nanositi na biljku svakih 20-25 dana.
Najsigurniju zaštitu od zečeva predstavlja kombinacija mehaničkih i hemijskih zaštitnih mera. Odnosno preporuka je da se stablo sadnice zaštiti mrežicom, a skeletne grane treba premazati nekim od hemijskih preparata .
Dipl.inž. Sanda Klještanović
PSS "Ruma"
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)