Da li ste znali da postoje zemlje u kojima je broj grla stoke veći od broja ljudi? Na prvi pogled zvuči kao zanimljivost iz sveta statistike, ali ovaj podatak zapravo osvetljava duboku vezu između stočarstva i nacionalne ekonomije, kulture, pa čak i identiteta. Čak četiri zemlje danas imaju više goveda nego stanovnika, što jasno ukazuje na to koliko su stoka i stočarstvo ključni za njihov način života.
Argentina je jedna od tih zemalja, sa 53,8 miliona grla stoke i 45,5 miliona ljudi, ima više goveda nego stanovnika. Ova južnoamerička zemlja decenijama važi za simbol kvalitetne govedine, poznata po pampasima, plodnim ravnicama koje su idealne za ispašu. Govedina je jedan od glavnih izvoznih proizvoda Argentine, a tradicionalni roštilj, tzv. asado, deo je svakodnevne kulture. Iako se poslednjih godina suočava s izazovima poput inflacije i klimatskih nepogoda, stočarski sektor i dalje čini kičmu argentinske poljoprivrede.
Pročitaj još: Top lista najvećih proizvođača mleka
Još impresivniji je Brazil, koji sa 252,7 miliona grla stoke i 211,1 milion stanovnika ima jedno od najvećih stočnih fondova na svetu. Brazil je globalni lider u izvozu govedine, posebno prema zemljama Azije, kao što su Kina i Hong Kong. Ogromne farme, naročito u saveznim državama Mato Groso i Goias, proizvode milione tona mesa godišnje. Međutim, rast stočarske proizvodnje dolazi i s ekološkim pitanjima, poput krčenja amazonskih šuma.
Urugvaj, iako znatno manji, ima fascinantan odnos između broja ljudi i stoke. Sa samo 3,3 miliona stanovnika i čak 11,9 miliona goveda, u ovoj zemlji dolaze tri grla goveda na svakog čoveka. Urugvajska govedina je među najcenjenijima u svetu, zahvaljujući organskoj ispaši i kontrolisanim uslovima uzgoja. Izvoz mesa predstavlja oko 20% ukupnog izvoza zemlje, što govori koliko je ova grana presudna za njen opstanak.
Pročitaj još: Srpski poljoprivrednik nikad ne odustaje
Na drugom kraju sveta, Novi Zeland ima 10 miliona grla stoke i 5,2 miliona stanovnika. Zemlja je sinonim za mlečne proizvode visoke vrednosti, a giganti poput kompanije Fonterra plasiraju novozelandsko mleko, sir i maslac širom sveta. Zelena polja, čist vazduh i strogi biosigurnosni propisi doprinose imidžu Novog Zelanda kao lidera u održivom stočarstvu.
Za razliku od pomenutih zemalja, Srbija beleži pad u broju goveda. Prema poslednjem Popisu poljoprivrede iz 2023. godine, broj muznih krava iznosio je svega 335.996. Kada se uporedi s brojem stanovnika (oko 6,6 miliona), jasno je da Srbija ima otprilike jednu kravu na 20 ljudi.
Ova brojka ne bi bila zabrinjavajuća sama po sebi, da nije u pitanju nastavak višedecenijskog trenda pada stočarske proizvodnje. Nekada, u vreme socijalističke Jugoslavije, govedarska proizvodnja bila je snažno razvijena, mlekarstvo, tov i prerada mesa bili su oslonac ruralnih zajednica. Danas, mnoge farme se zatvaraju zbog niskih otkupnih cena, visokih troškova hrane i nedostatka radne snage.
Mnogi stručnjaci upozoravaju da Srbija bez ozbiljne agrarne politike i podsticaja ne može očekivati oporavak stočarskog sektora. Zemlja sa velikim potencijalom za ispašu, tradicijom i znanjem, gubi trku s konkurencijom. Primera radi, domaća govedina sve češće biva zamenjena uvozom, a mlečne farme zatvaraju kapije.
Pročitaj još: Branislav Terzić iz Mačve "Porodične farme su osnov srpskog sela"
Ove brojke nisu puka statistika ili zanimljivost za ljubitelje geografije. One otkrivaju koliko duboko stoka može oblikovati pejzaže, kulture i ekonomije jedne zemlje. U Argentini, Brazilu, Urugvaju i na Novom Zelandu, krave nisu samo izvor hrane, one su deo identiteta.
Sledeći put kada uživate u bifteku, siru ili čaši mleka, yapitajte se, može li i Srbija ponovo postati zemlja goveda?
Izvori: FAOSTAT (Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu), Izveštaji stranih poljoprivrednih službi USDA, Instituto Nacional de Estadistica i Censos (Argentina), Instituto Nacional de Estadistica (Urugvaj), IBGE (Brazil), Stats NZ
