Kao i svake godine, setva u Srbiji trajala je znatno duže nego što optimalni rokovi predviđaju. Mnogi proizvođači su se dugo predomišljali za koju vrstu proizvodnje će se opredeliti. Vagali su troškove proizvodnje, cene u svetu i kod nas, računajući na čemu će manje izgubiti. O profitu niko nije sanjao, ali se svi nadaju boljim danima. Jer, kako reče jedan od predstavnika mnogih udruženja poljoprivrednika u Srbiji „do sada smo radili za džabe, a od sada smo u minusu“.
I nisu samo srpski farmeri u problemu, godina 2023/24. je po oceni brojnih agrarnih analitičara u svetu, bila najpogubnija za primarne proizvođače. Ojadila ih je drastičnim klimatskim ekscesima, ali i sve značajnijim uticajem geopolitičkih faktora. Ratovi koji se vode u svetu dobijaju na intenzitetu, pretnje za eskalaciju se umnožavaju. Ratna razaranja su ogromna, a privredni potencijali velikog broja država se preusmeravaju na vojnu industriju. Euforično naouružavanje država EU i drugih skreće pažnju svojih građana sa problema proizvodnje i prometa hrane, tako da se uobičajena podrška poljoprivrednicima smanjuje. Ekonomski snažnije države još imaju snage da prate rastuće troškove u primarnoj proizvodnji i još uvek pomažu farmerima, dobro znajući da se proizvodnja hrane mora održati. Da ne bude dilema, svi troškovi ratova i razaranja uvek padaju na teret primarnih proizvođača. Prerađivačka prehrambena industrija, preko svojih finalnih proizvoda uspeva da održi svoje poslovanje na pozitivnom nivou.
U ovakvom okruženju proizvode i žive srpski farmeri. Samo je kod nas situacija komplikovanija, jer naši nadležni organi nisu nikada, do sada, ozbiljnije posmatrali probleme primarne proizvodnje. Sa veoma skromnim podsticajima, bez potrebne dugoročne strategije, sa umrtvljenim izvozom i nedovoljno kontrolisanim uvozom, domaći proizvođači moraju da se snalaze sami. Improvizuju tehnologiju gajenja i zakidaju ulaganja gde god pomisle da mogu. To im se međutim vraća kao bumerang. Ima li izlaza na vidiku?
Koliko je zasejano jesenas
Prema informacijama Udruženja „Žita Srbije“, do 20.novembra je zasejano oko 580.000 hektara pšenicom i oko 97.000 hektara pod ozimim ječmom. Podaci su preliminarni, kako se navodi u informaciji, jer nije sve detaljno obrađeno, a i radovi oko setve se još ponegde odvijaju. Slične podatke navodi i beogradski IPN. Zasejano je još oko 30.000 hektara ostalim strnim žitima - tritikale, ovas i raž. Uljana repica je zauzela svoje površine od oko 25.000 hektara. Moglo bi se zaključiti da je setva ipak uspešno obavljena, imajući u vidu nedostatak deklarisanog semena i probleme oko subvencija za seme.
Usevi su davno ozeleneli, jer je nicanje bilo brzo i ujednačeno. Procena je da je najmanje 70 % površina zasejano u optimalnom roku. Padavina je bilo u prvoj dekadi oktobra, dovoljno da se zemljište lepo pripremi, a da seme brzo usvoji potrebnu količinu vode za buđenje klice i nicanje. Pogled na zasejana polja potvrđuje kvalitet setve i kompaktno nicanje useva. Najveći deo površina je dostigao bezbednu razvojnu fazu za prezimljavanje i uspešan start na proleće. Napad sitnih glodara je za sada izostao, kao i masovnija pojava lisnih vaši i cikada. Stručnjaci iz oblasti zaštite bilja nalažu stalnu pažnju na moguće promene stanja.
Veliki nedostatak ovogodišnje setve je visoka zastupljenost nedeklarisanog semena. Po tom pitanju se nije moglo ništa učiniti jer je semenarstvo strnih žita dovedeno na ivicu opstanka. O uzrocima toga dosta je objavljeno u prethodnim brojevima lista „Poljoprivrednik“. Pred očima struke i proizvođača, taj se proces odigravao tokom proteklih 5-6 godina, a ubrzao se pojavom epidemije korona-virusa i posle eksplozije cena svih inputa u biljnoj proizvodnji. Na ovako stanje u semenarstvu ukazivano je nadležnim državnim organima, ali u njima nije bilo zainteresovanih, odgovornih lica. Koliko dugo vremena je problem nastajao, približno toliko će trebati vremena da se semenarstvo normalizuje. U međuvremenu su domaći Instituti, kreatori velikog broja domaćih sorti strnih žita, soje, hibrida kukuruza, toliko oslabili tako da se njihovo prisustvo kod domaćih proizvođača dramatično smanjilo.
Šta očekivati od iduće godine
Niko ne može pouzdano predvideti ishode ratova i poredodređenih,optimističkih najava. Oslanjanja samo na ljudski razum i političare, neće biti dovoljno da se uslovi u proizvodnji i na berzama poprave u korist proizvođača. Teško je poverovati da će se izvoz primarnih proizvoda iz Srbije značajnije pojačati i rasteretiti velike zalihe. Tu su i problemi sa tehnološkim kvalitetom zrna, sve češćim prisustvom aflatoksina u zrnu kukuruza, sve opasnijim prisustvom truleži korena šećerne repe. Ovi i drugi problemi, mogu se rešavati samo angažovanjem vrhunskih stručnjaka, koje imamo ali ih ne koristimo.
Prof. dr Miroslav Malešević
SKOM-Srbobran
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)