Maj je vreme kada priroda buja, a pčelinjaci ulaze u fazu intenzivnog razvoja. Upravo tada nastupa i prirodni nagon za rojenjem, što je za pčelara istovremeno izazov i prilika. Rojenje je prirodan način razmnožavanja pčela, ali za savremeno pčelarstvo ono može biti i dragocen alat za obnavljanje i proširivanje pčelinjaka. Ako se pravilno usmeri, formiranje rojeva postaje osveženje zajednica, prilika za uvođenje mladih matica i stvaranje zdravih društava spremnih za pašu.
U praksi se razlikuju spontani rojevi, koji izlaze iz košnice vođeni prirodnim nagonom, i kontrolisani rojevi, koje pčelar formira razrojavanjem. Spontani rojevi donose gubitak, međutim, pčelar može da iskoristi taj trenutak i da od prirodnog roja napravi novo društvo. Još važnije je planirano formiranje rojeva, jer ono omogućava da se pčelinjak širi u skladu sa potrebama i da se obezbedi kontinuitet proizvodnje.
PRAVI MOMENAT POSLE BAGREMOVE PAŠE
Nesporno je da je najbolje formirati rojeve odmah posle bagremove paše, kada društva imaju dovoljno snage, a pred sobom još dugu sezonu. Tada se iz jačih zajednica izdvajaju okviri legla i meda, dodaju pčele i ubacuje matica ili matičnjak. Pčelarska praksa posebno ističe značaj kvalitetne matice: rojevi formirani sa mladim, dobro sparenim maticama pokazuju se kao najproduktivniji i najotporniji. Paketni rojevi, formirani od kilograma pčela sa oplođenom maticom, koriste se za prodaju ili brzu obnovu pčelinjaka, a sve češće se primenjuju i kod nas.
Pročitaj još: Kad se med i umeće spoje
Formiranje roja je tek prvi korak. Prava vrednost za pčelara dolazi tek kada se novi roj pravilno neguje i razvije u snažno društvo. Prvih deset do petnaest dana su presudni, jer roj u tom periodu nema dovoljno izletnica i zavisi od pažljive brige pčelara. Ako se tada obezbedi hrana, prostor i mir, roj će se razviti u stabilnu zajednicu koja može doneti med već iste godine.
Najčešća praksa je prihrana šećernim sirupom u razmeri 1:1. Sirup se daje uveče, u količini koju roj može da preuzme, kako bi se izbegla grabež. U nekim krajevima pčelari dodaju i male količine mleka ili surutke u sirup, sa ciljem stimulisanja razvoja i povećavanja broj ramova legla. Dodavanje zatvorenog legla iz jačih zajednica ubrzava razvoj, jer se iz njega izlegu mlade pčele koje odmah doprinose. Time se roj stabilizuje i dobija snagu da se uključi u pašu.
KVALITETNA MATICA KLjUČ USPEHA
Kontrola matice je od posebnog značaja. Ako matica ne zaleže dovoljno ili pokazuje slabije osobine, treba je zameniti dok još ima vremena da se roj razvije. Iskusni pčelari naglašavaju da mlade matice iz rojeva često postaju najvrednije u pčelinjaku, jer donose dugoročnu stabilnost i visoku produktivnost, ističući da se rojevi formirani sa oplođenim maticama brže razvijaju i lakše ulaze u proizvodnu fazu.
Zdravstvena zaštita je još jedan važan segment. Novi rojevi su idealni za tretman protiv varoe, jer u početku nemaju zatvorenog legla. To je trenutak kada se varoa nalazi samo na pčelama i najlakše se suzbija. Primena sredstava zaštite može značajno smanjiti broj grinja i obezbediti zdrav razvoj. Ako se tretman obavi odmah, roj ulazi u sezonu oslobođen parazita i ima mnogo veće šanse da se razvije u snažno društvo.
Pročitaj još:Med i snaga i motiv
Prostor je takođe presudan. Ako se roj brzo razvija, treba mu dodati nastavke i ramove sa satnim osnovama, kako bi mlade pčele imale gde da grade saće. Time se sprečava prerano rojidbeno raspoloženje i obezbeđuje da društvo ostane proizvodno. Pčelar mora da vodi računa da roj ne ostane „zatvoren“ u malom prostoru, jer će tada energiju trošiti na rojenje, a ne na prinos.
IDEALNA PRILIKA ZA SELEKCIJU
Iskustva iz sveta pokazuju da se negovanje rojeva može posmatrati i kao prilika za selekciju. U SAD-u se rojevi često koriste za testiranje novih matica, jer se u malim zajednicama brže uočavaju njihove osobine. Ako matica pokazuje slabije rezultate, roj se spaja sa jačim društvom, a matica se uklanja. Ako se pokaže kao dobra, roj se razvija i postaje osnova za širenje pčelinjaka. Zbog toga američki pčelari naglašavaju da prevencija rojenja nije opcija, već obaveza. Oni redovno rade veštačke podele društava, proširuju prostor u košnicama i obnavljaju matice kako bi sprečili nagomilavanje pčela i pojavu matičnjaka.
Borba protiv prirodnog rojenja i istovremeno korišćenje njegovih prednosti pokazuje koliko je pčelarstvo složeno. Pčelar mora da bude pažljiv posmatrač, da prepozna trenutak kada društvo ulazi u rojidbeno stanje, ali i da zna kako da ga iskoristi. Ako se rojevi formiraju pravovremeno, neguju pažljivo i obezbede kvalitetne matice, oni postaju osnova za snažan i zdrav pčelinjak. Ako se pak propuste, pčelar gubi sabiračice, prinos i stabilnost.
Da zaključimo, formiranje i negovanje rojeva nije samo način da se poveća broj košnica, već i prilika da se pčelinjak osveži mladim maticama i zdravim zajednicama. Pravilno formiran i negovan roj može već iste godine postati proizvodno društvo, spremno da donese med. Ključ je u pažljivoj organizaciji: obezbediti kvalitetnu maticu, dovoljno hrane, kontrolu varoe i prostor za razvoj. Samo tako se prirodni nagon pčela pretvara u prednost za pčelara, a sezona donosi med sa grana, a ne gubitke na pčelinjaku.
Tekst i foto: Dejan Kreculj
