Teška ekonomska situacija devedesetih godina prošlog veka mnoge je naterala da se preorijentišu i potraže neki novi izvor egzistencije u oblastima kojima se do tada nisu bavili. Tako su Desanka i Aleksandar Svirčev pokušali da dopune budžet proizvodnjom rasada. Početak nije bio lak. Iako žive u Iđošu, nisu imali zemlju. U bašti su improvizovali plastenik i krenuli s proizvodnjom rasada. To je za njih bilo prihvatljivo, jer im je sav repromaterijal obezbeđivala "Industrija duvana Čoka", a oni su ulagali fizički rad. Tako su postali njihovi kooperanti i duvanom su se bavili jednu deceniju.
U međuvremenu, polako su počeli da kupuju zemlju i da se okreću proizvodnji povrća. Pametno su ulagali i danas imaju oko 28 hektara svoje zemlje, a povrće se gaji na oko osam hektara. Imaju i plastenik na 32 ara za proizvodnju rasada krastavaca, tikvica, patlidžana, karfiola. U zatvorenom prostoru odvija se proizvodnja paradajza, krastavaca i paprika, a u polju kupusnjača, karfiola, paprika babura, tikvica, celera.
– Odlučili smo se za širok spektar proizvodnje kako bismo zadržali četvoro stručnih ljudi s kojima radimo tokom cele godine, objašnjava Svirčev.
Uglavnom povrće prodaju na novosadskoj i beogradskoj kvantaškoj pijaci, a manji deo na kućnom pragu. Dešava se da se svo povrće ne proda po lepom vremenu. Na primer, ostane paprika babura, a stiže mraz i nema gde da se skloni. Zato su se Svirčevi odlučili da podignu hladnjaču iz sopstvenih sredstava. Kapacitet će biti spram njihovih potreba. Hladnjača neće imati "minus" već "plus" režim, samo za dočuvavanje robe.
Takođe, primetili su da se sve manje sprema zimnica, ne samo u gradu nego i u selu. Odlučili su se za spravljanje kiselog programa. Neverovatna i poražavajuća činjenica je da u selu može da se proda kiseli kupus i da ga domaćice više ne kisele. U ponudi je i turšija, filet-paprika. Kiseli se na tradicionalan način i ''kiseliš'' mora da se potroši u roku od sedam dana.
– Ne koristimo aditive, samo so, biber, lovorov list, poneko zrno kukuruza – objašnjava Svirčev.
Upravo su završili program turšije, a u ponudi će biti 36-37 kaca od 120 l do 160 l, odnosno oko 3 t ukiseljenog povrća. Teško je zamisliti turšiju bez: karfiola, šargarepe, zelenog paradajza, jabuka, malih lubenica, paprike, krastavca, lista celera, belog luka. Malo ko ovom može da odoli. Za ovakvu ponudu zainteresovani su i lokalni restorani. Samim tim svakim danom sve je veća potražnja za ovom zimnicom.
U ovom poslu puno im znači vakumirka, koju su pre četiri godine nabavili preko subvencionisanog opštinskog konkursa.
Zahvaljujući konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, pre tri godine su obnovili i sve priključne mašine. Kada su se pre tri decenije upustili u ovu neizvesnu proizvodnju autsajderski, Svirčevi nisu mogli ni da sanjaju o ovakvom uspehu i tražnji za njihovim povrćem i kiselim programom.
Autor fotografije: Poljoprivrednik
– Danas, sa distance od trideset godina, najveći uspeh mi ne predstavlja ova proizvodnja već moja deca – ponosno ističe Svirčev. – Kćerka Jelena završila je fitomedicinu na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu i radi u kikindskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi, a sin Marko je student fitomedicine.
Zahvaljujući korisnim stručnim Jeleninim savetima, Aleksandar je prskanja useva smanjio za 30 odsto. Prednost je i što su na njihovim njivama postavljene klopke, odakle se prati brojnost štetočina i pravovremeno reaguje. Tako se u povoljnom trenutku sa izuzetno malo hemije uradi tretman. Zato i ne čudi što mnogi traže isključivo ovo iđoško povrće.
Aleksandar Svirčev ne posustaje. Ideja uvek ima. Želja mu je da napravi salaš u blizini jezera, nedaleko od kuće. Ljubitelj je prirode i zdravog života, kao i povrtarstva kojim se bavi, a slučajno ga je otkrio.
Tamara Gnip
